Асемблер
Асемблер (асемблерски језик)[1][2][3][4] је програмски језик који машински језик, специфичне процесорске архитектуре, представља у људима читљивом облику. Из тога произилази да свака процесорска архитектура поседује свој асемблер.[5][6][7]
| Асемблер | |
|---|---|
 Листинг Motorola MC6800 асемблера | |
| Појавио се | 1949. |
Први асемблерски код у коме се језик користи за представљање инструкција машинског кода налази се у раду Катлин и Ендру Доналда Бута из 1947. Кодирање за А.Р.Ц..[8] Асемблерски код се конвертује у извршни машински код помоћу услужног програма који се назива асемблер. Термин „асемблер“ се генерално приписује Вилксу, Вилеру и Гилу у њиховој књизи „Припрема програма за електронски дигитални рачунар“ из 1951. године,[9] који су, међутим, користили термин да значи „програм који саставља други програм који се састоји од неколико секција у један програм“.[10] Процес конверзије се назива асемблер, као и састављање изворног кода. Рачунски корак када асемблер обрађује програм назива се асемблерско време. Пошто асемблер зависи од инструкција машинског кода, сваки асемблерски језик[nb 1] је специфичан за одређену архитектуру рачунара.[11][12][13]
Програм у асемблеру се често означава и као асемблер код. Тај код се путем специјалног компајлера претвара у машински код који процесор може да директно изврши. Обрнути процес претварања машинског у асемблер код назива се дисасемблирање. При том процесу је спашавање свих пређашњих дијелова асемблер кода немогуће, пошто се они (нпр. коментари) при компилирању неповратно бришу. Због тога је дисасемблирани код тешко разумљив. Асемблер обично има једну изјаву по машинској инструкцији, али коментари и изјаве који су асемблерске директиве[14], макрои[15][1], и симболичке ознаке програма и меморијских локација се често подржавају.
Програми написани у асемблеру се одликују могућношћу слања директних команди процесору као и искоришћавању цијелог дијапазона рачунарске архитектуре. Пошто ти програми раде практично на нивоу машинског кода, и са собом немају помоћне конструкције, генерализације кода и за машину сличне небитне ствари, много су мањи и бржи од програма написаних у неком конвенционалном програмском језику.
Неке од главних мана таквих програма су лоша читљивост, што је посебно изражено при великим пројектима и комплексности кода, као и практична немогућност конвертовања истог кода на другу процесорску архитектуру.[16] Због тих мана се асемблер данас користи само у временски критичним програмима (брзина) као што су машински адаптери (енгл. driver) за графичке карте или у просторно критичним програмима (величина) у интегрисаним системима (енгл. Embedded Systems). Примери таквих система су микроконтролери. У контрасту са асемблером, већина програмских језика високог нивоа су генерално портабилни преко више архитектура, али захтевају интерпретирање или компајлирање. Асемблер се такође може назвати симболичким машинским кодом.[17][18]
Данас се типично користити мале количине кода асемблерског језика у оквиру већих система имплементираних на језику вишег нивоа, из разлога перформанси или за директну интеракцију са хардвером на начине који језик вишег нивоа не подржава. На пример, нешто мање од 2% верзије 4.9 изворног кода Линукс кернела је написано у асемблеру; више од 97% је написано у Ц.[19]
Notes
уреди- ^ Other than meta-assemblers
Референце
уреди- ^ а б „Assembler language”.
- ^ „Assembly: Review” (PDF). Computer Science and Engineering. College of Engineering, Ohio State University. 2016. Архивирано (PDF) из оригинала 2020-03-24. г. Приступљено 2020-03-24.
- ^ Archer, Benjamin (новембар 2016). Assembly Language For Students. North Charleston, South Carolina, USA: CreateSpace Independent Publishing. ISBN 978-1-5403-7071-6. „Assembly language may also be called symbolic machine code.”
- ^ Streib, James T. (2020). „Guide to Assembly Language”. Undergraduate Topics in Computer Science. Cham: Springer International Publishing. ISBN 978-3-030-35638-5. ISSN 1863-7310. S2CID 195930813. doi:10.1007/978-3-030-35639-2. „Programming in assembly language has the same benefits as programming in machine language, except it is easier.”
- ^ Saxon, James; Plette, William (1962). Programming the IBM 1401. Prentice-Hall. LCCN 62-20615 — преко HathiTrust. [use of the term assembly program]
- ^ „Macro instructions”. High Level Assembler for z/OS & z/VM & z/VSE Language Reference Version 1 Release 6. IBM. 2014 [1990]. SC26-4940-06.
- ^ „Assembler language”. High Level Assembler for z/OS & z/VM & z/VSE Language Reference Version 1 Release 6. IBM. 2014 [1990]. SC26-4940-06.
- ^ Booth, Andrew D; Britten, Kathleen HV (1947). Coding for A.R.C. (PDF). Institute for Advanced Study, Princeton. Приступљено 4. 11. 2022.
- ^ Wilkes, Maurice Vincent; Wheeler, David John; Gill, Stanley J. (1951). The preparation of programs for an electronic digital computer (Reprint 1982 изд.). Tomash Publishers. ISBN 978-0-93822803-5. OCLC 313593586.
- ^ Fairhead, Harry (2017-11-16). „History of Computer Languages - The Classical Decade, 1950s”. I Programmer. Архивирано из оригинала 2020-01-02. г. Приступљено 2020-03-06.
- ^ „How do assembly languages depend on operating systems?”. Stack Exchange. Stack Exchange Inc. 2011-07-28. Архивирано из оригинала 2020-03-24. г. Приступљено 2020-03-24. (NB. System calls often vary, e.g. for MVS vs. VSE vs. VM/CMS; the binary/executable formats for different operating systems may also vary.)
- ^ Austerlitz, Howard (2003). „Computer Programming Languages”. Data Acquisition Techniques Using PCs. Elsevier. стр. 326—360. ISBN 9780120683772. doi:10.1016/b978-012068377-2/50013-9. „Assembly language (or Assembler) is a compiled, low-level computer language. It is processor-dependent since it basically translates the Assembler's mnemonics directly into the commands a particular CPU understands, on a one-to-one basis. These Assembler mnemonics are the instruction set for that processor.”
- ^ Carnes, Beau (2022-04-27). „Learn Assembly Language Programming with ARM”. freeCodeCamp.org. Приступљено 2022-06-21. „Assembly language is often specific to a particular computer architecture so there are multiple types of assembly languages. ARM is an increasingly popular assembly language.”
- ^ „High Level Assembler - Opcodes overview, Assembler Directives”.
- ^ „Macro instructions”.
- ^ System calls often vary, e.g. for MVS vs. VSE vs. VM/CMS; the binary/executable formats for different operating systems may also vary. „How do assembly languages depend on operating systems?”.
- ^ „Assembly: Review - The Ohio State University” (PDF). 2016.
- ^ B. Archer. „Assembly Language For Students”. „Assembly language may also be called symbolic machine code.”
- ^ Anguiano, Ricardo. „linux kernel mainline 4.9 sloccount.txt”. Gist (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04.
Литература
уреди- Reiner Backer: Assembler - Maschinennahes Programmieren von Anfang an; rororo Taschenbücher Nr.61224. 2003. ISBN 978-3-499-61224-4.
- ASM Community Book "An online book full of helpful ASM info, tutorials and code examples" by the ASM Community, archived at the internet archive.
- Bartlett, Jonathan (2004). Programming from the Ground Up. Bartlett Publishing. ISBN 978-0-9752838-4-4. Архивирано из оригинала 08. 07. 2011. г. Приступљено 25. 04. 2018.
- Britton, Robert (2003). MIPS Assembly Language Programming. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-142044-1.
- Jeff Duntemann (2000). Assembly Language Step-by-Step. Wiley. ISBN 978-0-471-37523-4.
- Hyde, Randall (2003). The Art of Assembly Language. No Starch Press. ISBN 978-1-886411-97-5.
Draft versions available online as PDF and HTML - Charles W. Kann. Introduction to MIPS Assembly Language Programming. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 04. 2018.. 2015.
- Peter Norton, John Socha, Peter Norton's Assembly Language Book for the IBM PC, Brady Books, NY: 1986.
- Michael Singer,. PDP-11. Assembler Language Programming and Machine Organization.. John Wiley & Sons, NY: 1980.
- Sweetman, Dominic (1999). See MIPS Run. Morgan Kaufmann Publishers. ISBN 978-1-55860-410-0.
- John Waldron (1998). Introduction to RISC Assembly Language Programming. ISBN 978-0-201-39828-1.. Addison Wesley.
- Dennis Yurichev: Understanding Assembly Language
- Aho, Alfred V.; Sethi, Ravi; Ullman, Jeffrey D. (1986). Compilers: Principles, Techniques, and Tools (1st изд.). Addison-Wesley. ISBN 9780201100884.
- Allen, Frances E. (септембар 1981). „A History of Language Processor Technology in IBM”. IBM Journal of Research and Development. IBM. 25 (5): 535—548. doi:10.1147/rd.255.0535.
- Allen, Randy; Kennedy, Ken (2001). Optimizing Compilers for Modern Architectures. Morgan Kaufmann Publishers. ISBN 978-1-55860-286-1.
- Appel, Andrew Wilson (2002). Modern Compiler Implementation in Java (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82060-8.
- Appel, Andrew Wilson (1998). Modern Compiler Implementation in ML. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58274-2.
- Bornat, Richard (1979). Understanding and Writing Compilers: A Do It Yourself Guide (PDF). Macmillan Publishing. ISBN 978-0-333-21732-0. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2007. г. Приступљено 11. 4. 2007.
- Calingaert, Peter (1979). Horowitz, Ellis, ур. Assemblers, Compilers, and Program Translation
. Computer software engineering series (1st printing, 1st изд.). Potomac, Maryland: Computer Science Press, Inc. ISBN 0-914894-23-4. ISSN 0888-2088. LCCN 78-21905. Приступљено 2020-03-20. (2+xiv+270+6 pages) - Cooper, Keith Daniel; Torczon, Linda (2012). Engineering a compiler (2nd изд.). Amsterdam: Elsevier/Morgan Kaufmann. стр. 8. ISBN 9780120884780. OCLC 714113472.
Спољашње везе
уреди- Асемблер на сајту Curlie (језик: енглески)
- Брзи курс асемблера
- Асемблер програмирање на Линуксу Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2006)
- MenuetOS - Хоби пројекат оперативног система написаног у асемблеру који стаје на једну дискету од 1.44 MB
- KolibriOS - Настао из MenuetOS-а, чланак овде
- Unix Assembly Language Programming
- Linux Assembly
- PPR: Learning Assembly Language
- NASM – The Netwide Assembler (a popular assembly language)
- Assembly Language Programming Examples
- Authoring Windows Applications In Assembly Language
- Assembly Optimization Tips Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2019) by Mark Larson
- The Art of Assembly Language by Randall Hyde
- The table for assembly language to machine code
