Википедија

Асоцијација за прогресивне комуникације

Асоцијација за прогресивне комуникације (енгл. Association for Progressive Communications), позната по свом акрониму АПЦ (од енгл. APC), је онлајн мрежа која је настала 1990. године. Чланови АПЦ-а у сарадњи са партнерским организацијама из Европе, Азије, Јужне Америке и Африке су први пут донели повељу 2001—2002. године. У повељи се противе контроли интернет садржаја, критикама и цензурама, и залажу за јавну доступност научних и истраживачких радова који су финансирани јавним средствима. АПЦ-ова повеља о интернет правима се састоји из 7 тема.[1][2]

Државе чланице АПЦ-а, 2015.

Садржај АПЦ-ове повеље о интернет правима уреди

  1. Приступ интернету за све
  2. Слобода изражавања и удруживања
  3. Приступ знању
  4. Дељење знања и креације - слободан софтвер, софтвер отвореног кода и развој технологије
  5. Приватност, надзор и енкрипција
  6. Управљање интернетом
  7. Свест о правима, њихова заштита и остваривање

Приступ интернету за све уреди

Прва целина повеље говори о равноправности коришћења интернета.

  • Интернет као јавни сервис мора бити доступан свима. Потребно је да подигне ниво друштвене једнакости и да се руководи социјалном правдом. Интернет мора да поседује информације из свих делатности ради развоја истих.
  • Интернет као јавна глобална мрежа мора бити доступан без обзира на предео где се људи налазе, како би били повезани са свим дешавањима. У том смислу, неопходно је да буде широко распрострањен. На тај начин су информације свима доступне преко ове широко појасне мреже.
  • Постоје могућности уређивања интернета сходно својим потребама за шта људи морају да поседују одговарајуће вештине и способности. Знање потребно за коришћење интернета може се стећи из различитих извора, преко тренинга, писаних материјала и обука.
  • Сав материјал, апликације и садржај на интернету морају бити доступни без обзира на могући инвалидитет, било физички или когнитивни. Апликације треба да буду констурисане тако да омогуће равноправан приступ свима.
  • Не сме постојати полна разлика при приступу, измени и коришћењу интернета и свих његових сервиса. Ова препрека се може превазићи већом ангажованошћу жена на свим пољима јавне глобалне мреже - интернет.[3]
  • Политика цена коришћења интернета мора бити изграђена на основу прихода грађана, како би сви слојеви друштва имали подједнака права приступа.
  • На сваком радном месту мора бити омогућен приступ интернету, како за образовање радника, тако и за доступност информација неопходиних за извршавање посла као и заштите радничких права.
  • Како би информације на интернету биле доступне свима потребно је изградити центре јавног приступа. У тим центрима ће људи који немају довољно средстава за приватни приступ имати могућност јавног.
  • Како је већина садржаја на интернету на латиничном писму треба се залагати за равноправно коришћење свих писама ради размене информација из различитих култура.

Слобода изражавања и удруживања уреди

  • Изражавање мишљења, ставава и идеја не сме бити ограничено од стране државних или недржавних органа. Мора постојати слобода мисли и изражавање у складу са културом и вером као и слобода ширења информација.
  • Свако мора поседовати право да се критички слободно изјашњава. Не сме постојати цензура садржаја било које врсте.
  • При организовању онлајн протеста никоме не сме бити ускраћено организовање и учешће у истим, под условом да је реч о мирном окупљању.

Приступ знању уреди

  • Све информације које се објављују и деле на интернету морају за циљ имати развој друштвене заједнице.
  • Организације које се финансирају из јавних ресурса морају учинити своје информације јавно доступним путем интернета. Такође формат тих информација мора бити прилагођен за старије рачунаре и спорију конекцију.
  • Информације научних и друштвнених истраживања спроведених уз помоћ средстава из јавних фондова морају бити доступне свима.

Дељење знања и креације - слободан софтвер, софтвер отвореног кода и развој технологије уреди

  • Интернет мора да нуди могућност дељења садржаја и знања. Креатори садржаја морају да буду осигурани на основу отвореног и слободног учешћа.
  • Веома важан фактор је и слободан софтвер, као и софтвер отвореног кода (ФОСС). Он подстиче иновације, креативност и унапређење интернета.[4]
  • Морају да се поштују технолошки стандарди који би требало да буду отворени, како би могли да се развијају. Стандарди морају да отклоне ограничења и препреке попут коришћења нелатиничних писама, старијих рачунара и спорије конекције.
  • Интернет садржај мора бити прилагођен формама мултимедијалног садржаја, како би нпр радио и телевизија били доступни путем интернета.

Приватност, надзор и енкрипција уреди

  • Организације имају право да прикупљају податке од појединаца на ограничен период при чему морају да их обавесте о томе која је сврха прикупљања података. Мора се поштовати политика приватности и мора бити омогућена исправка нетачних података. Када се подаци искористе за сврху за коју су прикупљени морају се избрисати. У случају губитка или крађе података појединац мора бити уредно обавештен. [5]
  • Приватност сваког појединца мора да се поштује. Не сме да буде праћења, контролисања и било које врсте ометања комуникације.
  • Како би комуникација била осигурана и анонимна појединци имају право да шифрују своје поруке.

Управљање интернетом уреди

  • Управљање интернетом мора бити демократско, са једнаким учешћем влада, приватног сектора и грађанског друштва при чему нико не сме имати доминантну позицију.
  • Одлуке везане за управљање и унапређење интернета морају бити транспарентне и доступне на регионалном, националном и глобалном нивоу.
  • Да би мрежа била ефикаснија и стабилнија на дужи рок кључни ресурси морају да буду децентрализовани.[6]
  • Како је интернет мрежа свих мрежа омогућен је јавни приступ било којој појединачној па је неопходно да отворена архитектура интернета буде заштићена.
  • Протоколи на којима се заснива интернет морају бити отворени како би се омогућило побољшање перформанси и смањиле препреке.
  • Интернет, као масовно средство размене података остварује све већу успешност са порастом броја корисника због веће размене информација. Зато је неопходно да интернет буде неутралан. Такође, треба спречити централизовану контролу.
  • Интернет мора бити јединствена целина, као глобално јавно добро, заштићена од разуђивања на мање интранете, националне мреже, надзора, контроле и цензуре.

Свест о правима, њихова заштита и остваривање уреди

  • Корисници интернета морају бити заштићени по декларацијама о људским правима[7]. Неопходно је да управљачка тела поштују слободан приступ. Људе треба упознати и едуковати са правима која поседују као корисници интернета.[8]
  • Правом жалбе људи могу да спрече злоупотребу интернета као што су: праћења, снимања информација, ограничавања слободе изражавања итд. Надлежни органи су дужни да реагују на жалбе и омогуће им безбедно коришћење.

Референце уреди

  1. ^ сајт АПЦ-а, Приступљено 13. маја 2012.
  2. ^ Повеља о интернет правима АПЦ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2012), Приступљено 13. маја 2012.
  3. ^ Женска права Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2012), Приступљено 14. маја 2012.
  4. ^ About Free Open Source Software, Приступљено 14. маја 2012.
  5. ^ Закон о заштити података о личности, Приступљено 14. маја2012.
  6. ^ Слобода изражавања на интернету: Импликације на пољу спољне политике Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2016), Приступљено 14. маја 2012.
  7. ^ Декларација о људским правима Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2014), Приступљено 14. маја 2012.
  8. ^ Civil Rights and Internet Regulation, Приступљено 14. маја 2012.

Види још уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Асоцијација_за_прогресивне_комуникације&oldid=26814660”