Астечки календар

Астечки календар је календарски систем који су користили Астеци као и други претколумбијски народи централног Мексика. То је један од мезоамеричких календара и дели основну структуру календара старе Мезоамерике.

Сунчев камен, познат и као Астечки календар, изложен у Националном музеју антропологије у Мексико Сити-ју.

Календар се састојао од календарског циклуса од 365 дана по имену xiuhpohualli (број или бројање година) и ритуалног циклуса од 260 дана по имену tonalpohualli (број дана). Ова два циклуса се комбинују у век од 52 године, који се понекад назива "Календарски круг". Први календар се сматра пољопривредним календаром, јер потиче од Сунчевог кретања, а други се сматра светим календаром.

Календарска година је почињала првом појавом астеризма Плејаде на истоку баш пред светлост зоре,[1] (што се зове хелијакални излазак).

TonalpohualliУреди

Тоналпоуали ("број дана") је циклус од 260 дана, сваки дан је јединствено означен комбинацијом броја (од 1 до 13) и једним од двадесет ознака (имена) за дане. Сваким новим даном се увећава број дана и смењује име: после 1 Крокодил долази 2 Ветар, 3 Кућа, 4 Гуштер итд. до 13 Трска. Затим се понавља циклус бројева, следећи дан је 1 Јагуар. Циклус ознака се наставља до 7 Цвет, а онда се и он рестартује па је следећи дан 8 Крокодил. Да би се поново дошло до 1 Крокодил потребно је 260 (13×20) дана.

Ознаке данаУреди

Скуп ознака за дане коришћен у централном Мексику је идентичан оном који су користили Микстеци и донекле сличан ономе из осталих мезоамеричких календара.

Свакој ознаци за дан такође приписују и један од четири кардинална правца.

Постоје варијације у начину на који су знаци за дане цртани или урезивани. Овде дати су узети из Codex Magliabechiano.

Слика Нахуатл име Изговор Превод Правац
  Cipactli [siˈpaktɬi] Крокодил
Алигатор
Кајман
Крокодилско Чудовиште
Исток
  Ehecatl [eʔˈeːkatɬ] Ветар Север
  Calli [ˈkalli] Кућа Запад
  Cuetzpalin [kʷetsˈpalin] Гуштер Југ
  Coatl [ˈkoː(w)aːtɬ] Гуја
Змија
Исток
  Miquiztli [miˈkistɬi] Смрт Север
  Mazatl [ˈmasaːtɬ] Јелен Запад
  Tochtli [ˈtoːtʃtɬi] Зец Југ
  Atl [aːtɬ] Вода Исток
  Itzcuintli [itsˈkʷintɬi] Пас Север
  Ozomatli
Ozomahtli
[osoˈmaʔtɬi] Мајмун Запад
Слика Нахуатл име Изговор Превод Правац
  Malinalli [maliːˈnalli] Трава Југ
  Acatl [ˈaːkatɬ] Трска Исток
  Ocelotl [oˈseːloːtɬ] Јагуар Север
  Quauhtli
Cuauhtli
[ˈkʷaːwtɬi] Орао Запад
  Cozcaquauhtli
Cozcacuauhtli
[koːsaˈkʷaːwtɬi] Лешинар Југ
  Ollin
Olin
[ˈoliːn] Покрет
Потрес
Земљотрес
Исток
  Tecpatl [ˈtekpatɬ] Кремен
Кремени нож
Север
  Quiahuitl
Quiyahuitl
[kiˈ(j)awitɬ] Киша Запад
  Xochitl [ʃoːtʃitɬ] Цвет Југ

Ветар и Киша су представљени ликовима њима придружених богова, Ехекатл одн. Тлалок.

Остале ознаке на камену су показивале садашњи свет и светове пре њега. Сваки свет је називан „сунце“ а свако сунце је имало своју врсту становника. Астеци су веровали да се налазе у петом сунцу и да ће и оно, као и сва ранија сунца, нестати због својих несавршености. Обележаване су сваке 52 године, јер су веровали да је то животни циклус и да би богови на крају било ког датог животног циклуса могли одузети све што људи имају и уништити свет.

ТринаестицеУреди

Скуп од тринаест нумерисаних дана је познат по шпанској речи trecena (trece - тринаест). Свака од двадесет тресена у 260-дневном циклусу је била повезана с неким божанством:

Тресена Божанство
1 Крокодили – 13 Трска Ometeotl
1 Јагуар – 13 Смрт Quetzalcoatl
1 Јелен – 13 Киша Tepeyollotl
1 Цвет – 13 Трава Huehuecoyotl
1 Трска – 13 Змија Chalchiuhtlicue
1 Смрт – 13 Кремен Tonatiuh
1 Киша – 13 Мајмун Tlaloc
1 Трава – 13 Гуштер Mayahuel
1 Змија – 13 Потрес Xiuhtecuhtli
1 Кремен – 13 Пас Mictlantecuhtli
Тресена Божанство
1 Мајмун – 13 Кућа Patecatl
1 Гуштер – 13 Лешинар Itztlacoliuhqui
1 Потрес – 13 Вода Tlazolteotl
1 Пас – 13 Ветар Xipe Totec
1 Кућа – 13 Орао Itzpapalotl
1 Лешинар – 13 Зец Xolotl
1 Вода – 13 Крокодил Chalchiuhtotolin
1 Ветар – 13 Јагуар Chantico
1 Орао – 13 Јелен Xochiquetzal
1 Зец – 13 Цвет Xiuhtecuhtli

Додатна литератураУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Brad Schaefer (Yale University). Heliacal Rising: Definitions, Calculations, and some Specific Cases (Essays from Archaeoastronomy & Ethnoastronomy News, the Quarterly Bulletin of the Center for Archaeoastronomy, Number 25.) [1]

Спољашње везеУреди