Мезоамерика

Мезоамерика је назив на регију која се простире од данашњег централног Мексика до североисточне Костарике и у којој се у периоду од 3.000. година пре открића Америке развио низ међусобно повезаних култура и цивилизација. Свим тим културама и цивилизацијама заједничка је била пољопривреда на бази узгоја кукуруза, ношење сандала, политеистичка веровања темељем којих су били богови сунца и кише, нумерички систем на основу броја 20, градња пирамида и ритуалне игре с лоптом. Од њих су најпознатије Маје и Астеци. Мезоамерика је била место две најдубље историјске трансформације у светској историји: примарне урбане генерације и формирања култура Новог света из дугих размена домородачких, европских, афричких и азијских култура.[1]

Културни простори Мезоамерике.
Дворана плесних игара у Монте Албану
Страна 9 Дрезденског кодекса[2] (из Форстермановог издања 1880. године)
Пар љуљајућих Ремохадас фигура, класична веракрузна култура, 300 до 900 године.

У 16. веку, Евроазијске болести попут богиња и оспица, које су биле ендемске међу колонистима, али су биле нове за Северну Америку, проузроковале су смрт више од 90% аутохтоног становништва, што је резултирало великим губицима у њиховим друштвима и културама.[3][4] Мезоамерика је једно од пет подручја на свету у којима је древна цивилизација настала независно (види колевка цивилизације), а друго у Америкама. Норте Чико (Карал-Супе) у данашњем Перуу настао је као независна цивилизација у северном обалском региону.

Као културно подручје, Мезоамерика је дефинисана мозаиком културних особина које су развиле и деле њене аутохтоне културе. Почев од 7000. пне, припитомљавање какаоа, кукуруза, пасуља, парадајза, авокада, ваниле, тикве и чилија, као и ћурака и паса, резултирало је преласком из палео-индијских племенских група ловаца и сакупљача у организацију седентарних пољопривредних села. У наредном формативном периоду пољопривреда и културне особине као што су сложена митолошка и религијска традиција, вигезимални нумерички систем, сложени календарски систем, традиција играња лопте и препознатљив архитектонски стил, шире се кроз то подручје. Такође у овом периоду, села су почела да се социјално раслојавају и развијају у поглаварства. Изграђени су велики церемонијални центри, међусобно повезани мрежом трговачких путева за размену луксузних добара, попут опсидијана, жада, какаа, цинабарита, шкољки Spondylus, хематита и керамике. Док је мезоамеричка цивилизација знала за точак и основну металургију, ниједна од ових технологија није постала културно важна.[5]

Међу најранијим сложеним цивилизацијама била је олмечка култура, која је насељавала обалу Мексичког залива и простирала се у унутрашњости и на југ преко Техунтепечке превлаке. Чести контакти и културна размена између раних Олмека и других култура у Чијапасу, Оахаки и Гватемали поставили су основу за мезоамеричко културно подручје. Свему томе су помогле значајне регионалне комуникације у древној Мезоамерици, посебно дуж обале Тихог океана.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Davíd Carrasco. "Mesoamerica: An Overview". In Davíd Carrasco (ed). The Oxford Encyclopedia of Mesoamerican Cultures. Vol 2. New York: Oxford University Press, 2001. Pp 212 - 216 ISBN 9780195108156
  2. ^ Murray, Stuart (2009). Library, the : an illustrated history. New York: Skyhorse Publishing, Inc. стр. 140. ISBN 9781628733228. 
  3. ^ "Meso-America," Oxford English Reference Dictionary, 2nd ed. (rev.) 2002. (ISBN 0-19-860652-4) Oxford: Oxford University Press; p. 906.
  4. ^ (2000): Atlas del México Prehispánico. Revista Arqueología mexicana. Número especial 5. Julio de 2000. Raíces/ Instituto Nacional de Antropología e Historia. México.
  5. ^ Carmack, Gasco & Gossen 1996, стр. 55.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди