Ахелил из Гоурара

Ахелил из Гоурара је поетски и музички жанр који је симбол Зенати популације Гоураре. То јеј регион архипелага оаза на југозападу Алжира са око стотину оаза у којима живи преко 50.000 становника берберског, арапског и суданског порекла. Ахелил, који је специфичан за део Гоураре који говори берберски језик, редовно се приказује на верским свечаностима и ходочашћима, као и на секуларним прославама, као што су венчања и други догађаји у заједници. Ахелил симболизује кохезију заједнице која живи у суровом окружењу и, истовремено, преноси вредности и историју становништва Зената на језику коме прети изумирање.

Ахелил из Гоурара
Нематеријално културно наслеђе
РегионАлжир
Датум уписа2008.
Светска баштина Унеска
Листа уписаУНЕСКО
Унеско ознака00121

Истовремено интерпретиран као поезија, полифоно певање, музика и игра, овај жанр изводе свирач флауте бенгри, певач и хор до стотину људи. Стојећи у кругу око певача, полако се крећу око њега док пљешћу рукама. Ахелилски наступ се састоји од низа певања по редоследу који одреди инструменталиста или певач и прати прастари образац. Први део обухвата све учеснике и обухвата кратке, добро познате напеве које се певају до касно у ноћ. Други део изводе само искусни извођачи који настављају до зоре. У свитање наступају само најуспешнији извођачи.

Ова традиција је угрожена због све мањег броја прилика у којима се изводи. То је повезано са реткошћу традиционалних свечаности. Све је већа миграција младих људи у градове и преовлађујућа склоност да слушају широко доступне Ахелил снимке радије него да активно учествују у наступима уживо. [1]

Постоје неуверљиви докази о утицају Сонгхаи језика на Гоурару.[2]

Локална традиција ахелилске поезије и музике у Гоурари, описана у L'Ahellil du Gourara Моулоуда Мамерија,[3] је уврштена 2008. године на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства од стране УНЕСКО-а.

Референце

уреди
  1. ^ „Ahellil of Gourara”. ich.unesco.org. Приступљено 20. 10. 2023. 
  2. ^ Maarten Kossmann, "Is there a Songhay substratum in Gourara Berber?", in ed. Maarten Kossmann, Rainer Vossen, Dymitr Ibriszimow, Nouvelles études berbères: Le verbe et autres articles, Rüdiger Köppe: Köln 2004, pp. 51–66.
  3. ^ Mouloud Mammeri, L ‘Ahellil du Gourara, M.S.H.:Paris 1984.