Ахтисаријев план
Ахтисаријев план, формално Свеобухватни приједлог рјешења статуса Косова (енгл. Comprehensive Proposal for the Kosovo Status Settlement (CSP)), рјешење је статуса које је предложио бивши предсједник Финске Марти Ахтисари и које покрива широк спектар питања везаних за статус Косова и Метохије.[1]
Неке од главних цјелина плана укључују формирање Међународне управне групе (МУГ), Међународног цивилног представника (МЦП) и Специјалног представника Европске уније (СПЕУ), кога именује Савјет Европске уније.[2][3]
Почетком 2012, тадашњи предсједник Републике Србије Борис Тадић предложио је свој план у четири тачке за Косово, у суштини прерађени Ахтисаријев план.[4]
Међународна управна група одржала је посљедњи састанак 10. септембра 2012.[5] којим је званично окончала надзор[6] и издала саопштење у којем наводи МУГ више не постоји као посебна и виша правна сила, а да устав Републике Косово постаје једини основ за правни оквир земље и да Косово постаје одговорно за сопствену управу.[7]
Референце
уреди- ^ Ki-moon, Ban (24. 3. 2007). „Letter dated 26 March 2007 from the Secretary-General addressed to the President of the Security Council” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Security Council. Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ Ahtisaari, Martti (26. 3. 2007). „Letter dated 2007/03/26 from the Secretary-General addressed to the President of the Security Council :” (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ „Свеобухватни предлог решења статуса Косова” (PDF). Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ Petrović, Ivica (24. 1. 2012). „Tadićev plan za Kosovo u četiri tačke | DW | 24.01.2012”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 21. 9. 2021.
- ^ „Era of Supervised Independence Ends in Kosovo”. Balkan Insight (на језику: енглески). 11. 9. 2012. Приступљено 22. 9. 2021.
- ^ „International Steering Group Ends Kosovo Supervision”. Sputnik International (на језику: енглески). 10. 9. 2012. Приступљено 22. 9. 2021.
- ^ „Sixteenth and final meeting of the International Steering Group for Kosovo” (PDF). International Civilian Office. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2013.