Ајдиниди

Династија Ајдиниди или Ајдинид (савремени турски: Aydınoğulları, Aydınoğulları Beyliği), позната и као Кнежевина Ајдин и Бејлик у Ајдину (Aydın Beyliği), била је један од анадолских бејлика и позната по нападима на мору.

Ајдиниди
Бејлик
Оснивач	Ајдин Мехмед бег
Вјера	Ислам

Име

Име су добили по свом оснивачу Ајдин Мехмед бегу.

Главни град

Његов главни град је испрва био у Биргију, а касније у Ајасолуку (данашњи Селџук), била је једна од пограничних кнежевина коју су у 14. веку основали Огузи након пропадања Румског султаната.

Историја

Аидиниди су такође држали делове луке Смирна (савремени Измир) све време своје владавине и цео лучки град. Нарочито током владавине Умур-бега, синови Ајдина били су значајна поморска сила тог времена. Поморска моћ Ајдинида одиграла је пресудну улогу у византијском грађанском рату 1341–1347, где се Умур удружио са Јованом VI Кантакузином, али је такође изазвао латински одговор у виду крсташких похода на Смирну, коју су заузели од бејлика.

Бејлик је први пут уклопљен у Османско царство 1390. године, а након проласка Тамерлана у Анадолији 1402. године и наредног периода невоља који је трајао до 1425. године, његова територија је поново постала део османског царства, овог пута дефинитивно.

Архитектура

Ајдински бегови оставили су важна архитектонска дела, углавном у Биргију и Ајасолуку, њиховим главним градовима.

Списак владара

1. Мухаризалсин Гази Мехмед бег (1308-1334)
2. Умур-бег (1334-1348)
3. Мехмед I (1348-1360)
4. Мехмед Иса (1360-1390)

• Отоманска власт (1390-1402)

1. Исаоглу Муса бег (1402-1403)
2. Мусаоглу Умур бег II (1403-1405)
3. Измироглу Чунејд бег (1405-1426)