Султанија Ајше (ћерка Ахмеда I)

Ајше Султанија је била најстарија ћерка Ахмеда I и Косем султаније.

султанија Ајше
Лични подаци
Датум рођења1606
Место рођењаИстанбул,
Датум смрти1657 (старост 50–51)
Место смртиИстанбул,
ГробЏамија Ахмедија
Породица
Супружник
  • Насух-паша (в. 1612 —  с. 1614)
  • Каракаш Мехмед-паша (в. 1620 —  с. 1621)
  • Хафиз Ахмед-паша (в. 1627 —  с. 1632)
  • Муртаза-паша (в. 1635 —  с. 1636)
  • Џелеп Ахмед-паша (в. 1639 —  с. 1644)
  • Војнук Ахмед-паша (в. 1645 —  с. 1649)
  • Ибшир Мустафа-паша (в. 1655 —  с. 1655)
  • Ермени Сулејман-паша (в. 1656)
Потомстводва сина
РодитељиАхмед I
Косем султанија
султанија Османског царства

ДетињствоУреди

Ајше је рођена почетком седамнаестог века у Топкапи палати. Сматра се да је рођена 1606. године. Највероватније је добила име по тетки султана Ахмеда, Ајше Султанији, која је преминула пре њеног рођења.

Први бракУреди

Османске принцезе обично су биле удаване за утицајне османске званичнике од стране султана. Често су будући мужеви бирани од стране мајки османских принцеза на основу политичких предности. Међутим, принцезе су у браку имале привилегије које су их разликовале од других муслиманки: имале су право да буду једина жена свог супружника, да одбију да конзумирају брак док не буду спремне и да се разведу ако то желе. Ајше и њена сестра Фатма Султанија биле су екстремни примери , јер су се удавале неколико пута. [1]

Ајше је удата као шестогодишња девојчица за великог везира Насух-пашу. Прославе њене веридбе и свадбене свечаности, као и прославе њене сестре Гевхерхан са Окуз Кара Мехмед-пашом , које су се одвијале више месеци те 1612. године, биле су тако детаљно и екстравагантно украшене по наређењу њиховог оца Ахмеда I, да су биле широко запажене.

Ајше је почела да живи са својим мужем од јула 1614. године у палати насупрот округа Салачак , све док Насух-паша није погубљен 17. октобра 1614. године због подмићивања. Верује се да је Насух-паша погубљен пред деветогодишњом девојчицом .  Након ове смрти, Ајше Султан је присвојила сву имовину Насух ​​-паше .

Други бракУреди

Ајше се по наређењу полубрата Османа II удала 1620. године за намесника Будима , Каракаш Мехмед-пашу, све док паша није погинуо у рату против Пољске 14. септембра 1621.

Трећи бракУреди

1626. године Косем султанија је понудила Ајшину руку Хафиз Ахмед-паши. За њега је удата 13. марта 1627. Паша је након смрти великог везира Черкез Мехмед Али-паше , постао велики везир , и био је на тој позицији све до 1. децембра 1626. 25. октобра 1631 постао је поново велики везир, а пре тога је био намесник Вана. Погинуо је 10. фебруара 1632 током побуне јањичара.

Са њим је имала сина Мустафу-бега (1628-1670), и Фулан-бега(?-?).[1]

Четврти бракУреди

Само месец дана након убиства Хафиз-паше током побуне јањичара против њеног брата Мурата IV , Ајше је верена са Муртаза-пашом који је био намесник Дијарбекира.  Међутим, венчање се догодило тек 1635. године. Стари и болесни муж, кога је мрзела према извештајима из Млетачке републике. Умро је током Мурадове кампање против Јеревана 1. априла 1636. године.

Пети и шести бракУреди

Након смрти Муртаза-паше, Ајше је живела у Коњи , све док Мурат IV није одлучио да је уда за Џелеп Ахмед-пашу 1639, који је био гувернер Дамаска(1639-1640 ; 1642) и Алепа(1640-1642). Ахмед-паша је током свог поновног постављања на место гувернера Дамаска убио неког племића , због чега је био по наређењу султана Ибрахима одведен у Истанбул и утамничен све до 1643, када је пуштен на слободу. Брак се завршио пашином смрћу у новембру 1644.

Већ у марту 1645. године Ајше се удаје по наређењу своје мајке за Војнук Ахмед-пашу , гувернера Адане и адмирала флоте (1648-1649). Паша погинуо 28. јула 1649. године током Кандијског рата, када је у њега пуцао топ. Ајше поново остаје удовица.

Седми бракУреди

Ајше је 28. октобра 1654. била верена за Ибшир Мустафа-пашу. Захваљујући браку, Мустафа-паша је добио место великог везира.  Очигледно је са нестрпљењем чекала долазак свог будућег мужа који је каснио месецима - чак је послала неколико емисара да га доведу у главни град. Њен лични слуга Мерџан-ага је успео у томе, а када су Мустафа-паша и његове трупе стигли до палате у Ускудару, она је њега и позване државне госте примила с богатом трпезом.  Венчање се одржало 28. фебруара 1655. године,  али је заједнички живот кратко трајао погубљењем мужа 11. маја 1655.[2]

Осми бракУреди

Последњи брак је Ајше склопила са Ермени Сулејман-пашом у децембру 1656. Брак је трајао пет месеци , када је Ајше султанија умрла.

Личност и легендеУреди

Описивана је као способна и оштроумна султанија. Говорило се да је одликују страственост и храброст. Сврставана је у ред најлепших султанија. Помињало се да је имала белу кожу, смеђу косу и зелене очи.

Ајше султанија је утицала на политичку ситуацију, као и њена сестра Фатма султанија, кроз бракове које је склапала њихова мајка Косем султанија. За разлику од три сестре султаније Ханзаде,Гевхерхан султаније и Атике султаније , Ајше је била амбициозна жена, политички активна јер је будућност њене браће било за њу важније од свега другог.

Према причи, Ајше је гајила наклоности према њеном брату Касиму у односу на њену осталу браћу, као што је и сама Косем, који су видели Касима као идеалног наследника престола.

Верује се да је била у лошим односима са Турхан султанијом , и нагађа се да је чак планирала њено убиство , али због љубави према свом нећаку Мехмету IV је одустала од тога; Ајше је остала упамћена да је стајала иза акције где су побуњеници тражили од султана Мехмеда да преда правди све коју су одговорни за убиство Косем султаније, укључујући и његову мајку. Султан Мехмед је направио нагодбу са побуњеницима да преда свакога ко је одговоран за смрт Косем султаније њима, а да оставе његову мајку Турхан у животу, како је и учињено.

Ајше султанија је такође била позната по својој чврстини и смирености. Она је 1656. ухватила слушкињу Мелек-калфу и остале робове одговорне за смрт њене мајке. Причало се да током погубљења мајчиних убица није затварала очи, и да је то за њу био велики тријумф.

Основала је малу чаршију, изградила једно мало купатило и имала је неколико задужбина и добротворних дела.

РеференцеУреди

  1. ^ а б reallifesultanas (2020-12). „Portrait of Ahmed I's daughters / I. Ahmed lányainak portréja”. Real Life Sultanas. Приступљено 2021-10-20.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ https://hr2.wiki/wiki/Ay%C5%9Fe_Sultan_(daughter_of_Ahmed_I).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)