Банђаланзи су староседелачки народ источне обале Аустралије, тачније приобаља североисточног Новог Јужног Велса. Банђаланшка традиционална територија се налази у близини Сиднеја, од кога је удаљена 550 km. Данас се на њеном делу налази Национални Парк Банђаланг.

Банђаланзи
  Распрострањеност банђалангијских народа и њихових језика
  Распростањеност осталих пама-њунганских језика
Региони са значајном популацијом
североисточни Нови Јужни Велс
Језици
банђаланшки језик и енглески језик
Религија
хришћанство
Сродне етничке групе
остали пама-њунгански народи

Народ Банђаланг потиче од дела банђалангијских племена, која су употребљавала дијалекте банђаланшког језика (доњоричмондска група банђалангијских дијалеката).

Араквали Бајрон Беја су једно од племена народа Банђаланг.[1]

Језик

уреди
 
Илустрација

Банђалангијски језици су грана пама-њунганских језика. Састоје се од већег броја дијалеката који чине дијалекатски континуум, ови дијалекти се групишу у 4 кластера. Један од њих је банђаланшки језик (доњоричмондска група банђалангијских дијалеката), који има 4 дијалекта.

Банђалангијски језици имају две необичне особине: један број слогова је јако наглашен, док су други „неразговетни”, друга особина је класификовање полова у 4 рода: (1) мушки (2) женски (3) дрвенасти и (4) ниједан.[2]

Земља

уреди

Према Норману Тиндејлу, банђаланшка земља је обухватала површину од 6.000 km², а налазила се источно од средњег тока Кларенс Ривер и северно од њеног доњег тока, простирала се око доњег тока реке Ричмонд Ривер (на чијој обали се налази град Балина), у унутрашњости (на западу) се протезала до села Табулам и Барјугил, која се налазе у близини средњег тока реке Кларенс Ривер. Земља приобалне банђаланшке хорде (или племена) Вијабал није допирала даље од села Репвил.[3]

Извори

уреди
  1. ^ Bunjalung of Byron Bay 2001.
  2. ^ Sharpe 1993, стр. 76.
  3. ^ Tindale 1974, стр. 191.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди