Пама-њунгански језици

Пама-њунгански језици су најраспрострањенија породица језика Аустралијских староседелаца.[2] Ова породица укључује од 178 до око 300 језика (зависно од извора). Име пама-њунгански језици је кованица имена две међусобно најудаљеније гране језика ове породице, памански језици (са североистока Аустралије) и њунгански језици (са југозапада Аустралије). Речи пама и њунга значе „човек” на овим језицима.

Пама-њунгански језици
Географска распострањеностАустралија
Језичка класификацијаМакро-пама-њунгански језици
  • Пама-њунгански језици
ПрајезикПра-пама-њунгански језик
Подподела

Кањара–мантатски
Нгајартски
Марангујски
Нгумпин–јапски
Варумунгујски
Варлуварски
Калкатунгијски
Мајски
Ватијски
Арантијски
Карнијски
Јардлијски
Муруваријски
Паканћијски

Јолнгујски
Глотологpama1250[1]
{{{mapalt}}}
Распрострањеност пама-њунганских језика:
  пама-њунгански језици

други макро-пама-њунгански језици:

  макро-кунвињкујски језици
  танкијски и каравски језици

КласификацијаУреди

Традиционална класификацијаУреди

Према традиционалној класификацији постоје следеће гране пама-њунганских језика:

Дуж источне обале од полуострва Јорк до Басовог пролаза

Дуж јужне обале, од Мелбурна до Перта

Дуж западне обале:

У унутрашњости континента од залеђа западне обале до паманских језика (јужно од не пама-њунганских језика на северу)

Окружене претходним гранама:

На северној обали одсечени од остатка пама-њунганских језика

Неки језици су провизионо укључени у одређене гране, јер су многи језици изумрли пре него што су адекватно документовани. Неколико десетина језика који су изумрли и слабо проучени, као што су баранбињски и доњобурдекински језици нису укључени.

Неколико група које су предложене, као што су североисточни пама-њунгански (пама–маријски), средњоновојужновелшки и југозападни пама-њунгански, су највероватније географске групације, а не генетске.

Класификација Клер Боверн и Квентина АткинсонаУреди

Клер Боверн и Квентин Аткинсон (2012) су користили рачунску филогенетику за израду следеће класификације:[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Pama–Nyungan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ International Encyclopedia of Linguistics, William J. Frawley, p 232
  3. ^ Claire Bowern and Quentin Atkinson (2012) "Computational phylogenetics and the internal structure of Pama-Nyungan", Language 88: 817–845.

Спољашње везеУреди