Барбара Лоренс (зоологиња)
Барбара Лоренс или Барбара Лоренс Шевил (енгл. Barbara Lawrence или Barbara Lawrence Schevill) је била америчка палеозоологиња и мамалогиња, кустоскиња Музеја упоредне зоологије Универзитета Харвард, позната по својим студијама о канидима, плискавицама и дрекавцима.[1][2]
| Барбара Лоренс | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. јул 1909. |
| Место рођења | Бостон (Масачусетс), САД |
| Датум смрти | 1997. (87–88 год.) |
| САД | |
| Образовање | Колеџ Васар |
| Научни рад | |
| Поље | Палеозоологија Мамалогија |
| Институција | Универзитет Харвард Музеј упоредне зоологије |
Рођење и образовање уреди
Барбара Лоренс је рођена 30. јула 1909. у Бостону у породици Теодоре (рођене Елдриџ) и Хариса Хупера Лоренса, као њихово треће дете. Удала се за Вилијама Е. Шевила 23. децембра 1938. године, док је још похађала колеџ Васар, где је 1931. године стекла диплому бечелора.[1][2]
Каријера и истраживања уреди
Након што је прихватила положај кустоскиње у Музеју упоредне зоологије, кренула је на своје прво путовање како би обавила теренско истраживање мајмуна дрекаваца (урликаваца) у источној Африци. Путовала је на Филипине и Суматру 1936. и 1937. где је проучавала слепе мишеве. Сарађивала је са својим супругом Вилијамом Шевилом на студији комуникације и ехолокације китова, тада су направили прве снимке позива плискавица и китова, чиме су поставили темеље за „буквално стотине научних студија које су спровели други научници од 1960-их до данашњих дана”.[3][4] Док је радила на Харварду, усавршила је поступак прикупљања потпуних скелета сисара. Такође је путовала у Њасаленд (данашњи Малави) где је вршила теренска истраживања сисара. Лоренс је радила на терену у Новом Мексику и Ираку где је истраживала еволуцију припитомљених животиња, а касније је отишла у Турску да тамо проучава фосиле паса.[1][2] Нарочито је била позната по свом раду на канидима:[5] и сарадњи са Вилијамом Босертом 1967. године на истраживању рода Canis које је било познато по иновативној примени статистике на еволуциона и еколошка питања.[6]
Наслеђе уреди
Умрла је 1997. три године након свог супруга са којим је имала кћерку Ли и сина Едварда.[7] Етнобиолошко друштво сваке године додељује Лоренсину награду перспективном свршеном студенту етнобиологије.[2]
Извори уреди
- ^ а б в Harvey, Joyce; Ogilvie, Marilyn (27. 7. 2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives from Ancient Times to the Mid-Twentieth Century. Taylor & Francis. ISBN 9780203801451.
- ^ а б в г „BARBARA LAWRENCE (1909–1997) | Society of Ethnobiology”. ethnobiology.org. Приступљено 17. 10. 2015.
- ^ BACKUS, R. H., BUMPUS, D., LAWRENCE, B., NORRIS, K. S., RAY, C. E., RAY, G. C., TWISS, J. R. and WATKINS, W. A., 1995 William Edward Schevill 1906–1994. Marine mammal science 11 : 416–419
- ^ Rolfe, WD Ian. "William Edward Schevill: palaeontologist, librarian, cetacean biologist." Archives of Natural History 39.1 (2012): 162-164. - https://www.euppublishing.com/doi/pdfplus/10.3366/anh.2012.0069
- ^ Kaufman, Dawn M.; Kaufman, Donald W.; Kaufman, Glennis A. (1996). „Women in the Early Years of the American Society of Mammalogists (1919-1949)”. Journal of Mammalogy. 77 (3): 642. JSTOR 1382670. doi:10.2307/1382670
.
- ^ Armstrong, David M.; Johnson, Murray L.; Peterson, Randolph L. (1994). „Other Prominent Members”. Ур.: Birney, Elmer C.; Choate, Jerry R. Seventy-five Years of Mammalogy, 1919-1994. American Society of Mammalogists. стр. 110–120. ISBN 0935868739.
- ^ W. E. Schevill Dies; Authority on Sounds Of Whales Was 88 (New York Times) - https://www.nytimes.com/1994/07/27/obituaries/w-e-schevill-dies-authority-on-sounds-of-whales-was-88.html
