Википедија

Беверли Палеса Дитси

Беверли Палеса Дитси (енгл. Beverley Palesa Ditsie) јесте ЛГБТ+ активисткиња и продуценткиња.[1] Дитси је једна од оснивача организације за права ЛГБТ+ особа, Геј и лезбијске организације Витватерсранд (GLOW). [2] Она је такође прва особа која се обратила Уједињеним нацијама у вези са ЛГБТ проблемима.

Беверли Палеса Дитси
Беверли Палеса Дитси на првој Паради поноса у Јужноафричкој Републици, 1990.
Датум рођења1971.
Место рођењаСовето

Биографија уреди

Дитси је рођена у Орландо Весту, Совето, у Јужноафричкој Републици 1971. године. Дитси је учествовала у организовању прве параде поноса у Јужној Африци.[2] Парада је одржана у Јоханезбургу 1990. године.[1] Дитси и њен пријатељ Сајмон Нколи, још један активиста, заједно су радили на организовању прајда након што је Сајмон дошао на ову идеју током своје посете Сједињеним Државама.[3] Током самог догађаја, она је говорила на телевизији уживо и постала „културна икона”, али такође и мета мржње и непоштовања.[1] Изјавила је да је морала имати пратњу око две недеље након параде поноса зарад своје сигурности.[1] Дитси је кључна особа за тренутне ЛГБТ+ активности, пошто се бави културном и расном разликом између ЛГБТ особа у Јужној Африци.[4]

Дитси је држала говор на конференцији Уједињених нација о женама 1995. године и била је прва афричка лезбијка која се бави геј и лезбијским правима на 4. Светској конференцији о женама."[5] Покушала је да убеди делегате УН да усвоје резолуције којима би се признале сексуалне разноликости.[6] Дитси је од 1980. године радила као глумица и режисерка на телевизији, чиме је постала прва црна дечја звезда на телевизији.[7] Крајем деведесетих, она је била учесница ријалити-програма Уживо - Заједнице, и била је једина црна лезбијка у емисији.[8] Такође је написала, режирала и потпомогла стварању преко 20 документарних филмова, приказаних на националном и међународном нивоу. Њен први документарни филм Сајмон и ја (2001)[9] освојио је низ награда публике, међу којима је и најбољи документарни филм Оксфам / Погледи Африке 2004. у Монтреалу, Канада.[10] Радња филма Сајмон и ја је аутобиографска, након њеног „личног и политичког” путовања са Нколијем.[9] Филм користи и интервјуе и архивске материјале.[11]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Matebeni, Zethu (2011). „TRACKS: Researching Sexualities Walking AbOUT the City of Johannesburg”. Ур.: Tamale, Sylvia. African Sexualities: A Reader. Pamabazuka Press. стр. 50—52. ISBN 978-0857490162. 
  2. ^ а б Langan, Michael (2014). „Beverly & I: Interview with Beverley Ditsie”. Polari Magazine. Приступљено 24. 2. 2016. 
  3. ^ Mohlamme, Charity (2006). „It Was Part Of Our Coming Out...”. Ур.: de Waal, Shaun; Manion, Anthony. Pride: Protest and Celebration. Fanele. стр. 36. ISBN 978-1-77009-261-7. 
  4. ^ Beason, Tyrone (16. 8. 2014). „Gay Rights in Name Only in the 'Rainbow Nation'”. The Seattle Times. Приступљено 24. 2. 2016. 
  5. ^ Lorway, Robert (2014). Namibia's Rainbow Project: Gay Rights in an African Nation. Indiana University Press. стр. 19. ISBN 9780253015273. 
  6. ^ Manthorpe, Jonathan (14. 9. 1995). „UN Delegates Split on Lesbianism”. Medicine Hat News. Приступљено 24. 2. 2016 — преко Newspaper Archive. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  7. ^ „Film Makers”. Encounters. Приступљено 24. 2. 2016. 
  8. ^ Munro, Brenna M. (2009). „Queer Family Romance: Writing the 'New' South Africa in the 1990s”. GLQ: A Journal of Lesbian and Gay Studies. 15 (3): 397—439. Приступљено 24. 2. 2016 — преко Project MUSE. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  9. ^ а б „Simon and I”. Steps For the Future. Приступљено 24. 2. 2016. 
  10. ^ Women Make Movies
  11. ^ Hoad, Neville Wallace; Martin, Karen; Reid, Graeme (2010). Sex and Politics in South Africa. Double Storey Publishers. ISBN 9781770130159. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беверли_Палеса_Дитси&oldid=27688083”