Бедни људи

роман Фјодора Михајловича Достојевског

Бедни људи (рус. Бедные люди) је први роман Фјодора Михајловича Достојевског, познат и под именом „Јадни људи“. Први пут је објављен 1846. године у часопису „Петроградски зборник“. Достојевски је Бедне људе писао преко девет месеци. Ово је први роман Достојевског. Роман је похвалио славни критичар Белински који је Достојевског прогласио новим Гогољем.

Бедни људи
Poor Folk-1.png
Наслов из 1847. године
Настанак и садржај
Ориг. насловБедные люди
АуторФјодор М. Достојевски
ЗемљаРусија
Језикруски
Издавање
ИздавачПетроградски зборник
Датум1846

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Роман говори о вези између једног старијег човека, који ради као државни чиновник, и девојке, његове рођаке. Роман је у писмима и сам Достојевски приказује беду коју живе обични људи у тадашњој Русији. Сам роман је првенац Достојевског и револуционарног је карактера, у смислу кретања књижевности ка модернизму. Јунаци овог романа, размењују писма и у њима описују једно другом свој свакодневни, бедан и јадан живот, пун патње, интрига, сплетки...

Спољашње везеУреди