Бечки валцер

Реч валцер потиче од нем. walzen што значи „котрљати, окретати, клизити”. Бечки валцер је настао у бечким четвртима и алпским регијама Аустрије. Извори су му у фолклорним плесовима аустријских сељака. Појавио се у 17. веку, а у 18. веку је био масовно прихваћен од аустријског племства. У Енглеској се први записи о валцеру јављају 1801. године, а због строгог енглеског морала, валцер је био прихваћен у споријем и лаганијем ритму. Основни кораци су се лако и брзо учили, па је валцер био изложен критикама дворских мајстора плеса. Такође је био морално криткован због преблизог и присног држања и брзих окрета.

Бечки валцер

Опис Бечког валцераУреди

Бечки валцер се игра још од 1765. године. Потиче од аустријске народне игре, умереног темпа, зване лендлер. Из алпских крајева проширио се на Немачку и Француску, где је био омиљен на почетку 19. века, када је почео улазити и у уметничку музику. Из Лендлера се развио валцер, који је и данас омиљен меду плесачима.

Плеше се у пару и спада у групу стандардних плесова. Музика је 3/4 и 3/8 такта, око 54-60 тактова у минуту. Измеду музичког ритма, и ритма у игри парова, јавља се карактеристичан контакт између троделности такта и дводелности ритмичке основе играчких покрета, јер за извршење једне прописане фигуре потребна су два такта музике.

Валцер се може научити брзо и лако, само се мора доста вежбати. Да би се то постигло потребно је да се добро изучи основни корак, па тек онда приступити учењу десног окрета. Тек када је и то увежбано треба наставити са учењем левог окрета. Бецки валцер је један од најпопуларнијих и најлепших плесова. Занос ритма и инерције покреће плесаче, али и публику. Године 1953. уврштен је међу такмичарске плесове у категорију стандардних плесова.

Држање у плесу није толико затворено и партнери не стоје стриктно један испред другог. Мушкарац своју леву руку држи мало ниже и даље него у другим стандардним плесовима, као на пример у енглеском валцеру или слоуфоксу.

Дизање и спуштање тела треба прецизно ускладити са нагибом тако да се добије умерено таласање.

Бечки валцер је плес који се у данашњем облику игра најдуже. Подразумева се да сви треба да знају да играју бечки валцер, јер је то део опште културе и образовања сваког човека. Посебну славу су му донели композитори Штраус. Компоновали су и српски валцер.

У Бечу је то и данас својеврстан бренд, јер од јесени па до пролећа почиње сезона балова што доноси значајан приход од туризма, мерен десетинама милиона долара. У Бечу постоји традиција да се у поноћ нове године игра у ритму валцера.

Основни корациУреди

Основни корак у страну, основни корак напред-назад, основни корак у круг, десни окрет, леви окрет, десни окрет у месту, леви окрет у месту.

Ово су основни кораци и фигуре који се уче у свим плесним школама и сви их углавном знају. Кораци су једноставни за учење али због брзине доста захтевни за извођење, тако да велики број људи заправо неправилно плеше и плесање бечког валцера им прадставља напор а не уживање.

Кључ успеха у плесању бечког валцера је у добро показаној и увежбаној техници извођења основног корака.

Уколико се правилно савладају основни кораци и научи интензивно окретање, а да вам се не заврти у глави, онда плесање бечког валцера ствара непоновљив осећај уживања.

Види јошУреди

ИзвориУреди