Отворите главни мени

Библиографија (to biblion: књига ; grafein: писати) је појам зачет у 5. веку пне и испрва је значио писање и преписивање књига, а од 17 века добија данашње значење, тј. описивање књига и свих видова публикација и класификовање по одређеном систему с намером да пружи информације о литератури.

Садржај

Систематизација билиографијаУреди

По саджини грађе:Уреди

  • општа библиографија
  • специјална библиографија

По обухвату грађеУреди

  • исцрпна библиографија
  • селективна библиографија

По врсти обухваћених публикацијаУреди

  • библиографије монографија
  • библиографије периодике
  • библиографије саставних делова публикација
  • библиографије сваког типа некњижне грађе посебно

По обликуУреди

  • самосталне библиографије
  • скривене
  • библиографије другог степена
  • библиографије трећег степена

По врсти извораУреди

  • примарне
  • секундарне

По хронолошком критеријумуУреди

  • текуће
  • ретроспективне
  • перспективне

По географско-језичкој припадностиУреди

  • завичајне
  • регионалне
  • националне
  • међународне
  • универзалне

По предмету обрадеУреди

  • ауторске
  • хронолошке
  • стручне
  • предметне
  • унакрсне


Постоји и као описна библиографија са подацима о ауторима или врстама дела.

ЛитератураУреди

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.

Спољашње везеУреди