Библиотека Етнографског музеја
Библиотека Етнографског музеја у Београду је специјална библиотека која је настала и развијала се у оквиру музеја. Заједно са библиотеком Етнографског института САНУ и библиотеком Катедре за етнологију и антропологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду представља полазну тачку и окосницу научно истраживачког и стручног рада у области етнологије и антропологије. Намењена је, пре свега, запосленима Музеја али и академицима, научним радницима и сарадницима других институција, наставном особљу са факултета, студентима и свим грађанима.
| Библиотека Етнографског музеја у Београду | |
|---|---|
 | |
| Локација | Београд Србија |
| Врста | библиотека |
| Адреса | Студентски трг 13, 11000 Београд |
| Веб-сајт | http://etnografskimuzej.rs/rs/o-muzeju/biblioteka/ |
Историјат
уредиБиблиотека Етнографског музеја у Београду представља једну од најзначајнијих установа ове врсте у земљи и региону. Настала је када и сам музеј 1901. године издвајањем етнографског одељења из састава Народног музеја у кућу угледног београдског трговаца и државника Стевче Михаиловића.[1] Тридесет две књиге које су том приликом добијене од библиотеке Народног музеја сачињавале су основ фонда Библиотеке која данас поседује неколико десетина хиљада публикација.
Фонд
уредиБиблиотека поседује фонд од око 58.000 публикација. Својим значајем издваја се колекција од преко 100 примерака старе и ретке књиге. Библиотека поседује и богату референсну литературу. Највећи број публикација је из области етнологије и анторологије а заступљене су и сродне дисциплине: историја, историја уметности, музеологија, фолклористика, археолгија, архитектура, и др. Од оснивања до данас библиотечки фонд је попуњаван куповином, поклоном и разменом као најзначајнијим извором набавке библиотечког материјала. Од 1926. године када је покренут, Гласник Етнографског музеја постаје основно средство размене са сродним институцијама у земљи и иностранству. Шездесетих година прошлог века, Библиотека је вршила размену са бројним институцијама са простора бивше Југославије и из иностранства. Током деведесетих година долази до прекида сарадње са највећим бројем институција чиме се дотадашња размена публикација драстично смањује. Гласник је имао изузетно важну улогу у размени серијских публикација што је у великој мери допринело обогаћивању библиотечког фонда. Посебна пажња је посвећена комплетирању југословенских периодичних издања и водећих етнолошких часописа у Европи попут: Wiener Zeitschrift für Volkskunde, Wien; Anthropos: Internationale Zeitschrift für Völker und Sprachenkunde, Wien; Ethnologie und Urgeschichte, Hamburg; Česky lid, Praze затим Časopis za zgodovino in narodopisje, Марибор; Etnolog- glasnik slovenskog etnološkog muzeja u Ljubljani; Hrvatsko kolo: naučno-književni i umjetnički zbornik, Загреб; Босанска вила: лист за књижевност, културу и друштвена питања, Сарајево; Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, Сарајево; Летопис Матице српске, Нови Сад; Старинар Српског археолошког друштва, Београд; Браство, Београд; Годишњица Николе Чупића, Београд, и многи други. Библиотека данс у фонду чува преко 1450 наслова серијских публикација.[2] Библиотека поседује и знатан број каталога збирки и издања музеја у земљи и иностранству.
Чување фонда
уредиБиблиотека заузима површину од 230 m² распоређених у 5 просторија: читаоница са 16 читалачких места, пријемно одељење, два депоа у којима су смештене серијске публикације и просторија у којој се, издвојена у засебним витринама, налази богата референсна збирка. Монографске публикације смештене су на полицама дуж свих наведених просторија осим у депоима предвиђним за смештај серијских публикација. Један од основних проблема са којим се Библиотека у свом раду суочава јесте недостатак простора за смештај публикација. Сав расположиви простор у оквиру Библиотеке максимално је искоришћен. Фонд библиотеке се може користити искључиво у читаоници.
Каталози
уредиБиблиотека Етнографског музеја поседује лисни алфабетски каталог монографских и серијских публикација и каталог контролних картона за серијске публикације. Од 2011. године обрада публикација је аутоматизована и фонд монографских публикација библиотеке, унесен након овог датума, се може претраживати путем OPAС-а[мртва веза].
Литература
уреди- Гласник Етнографског музеја, бр. 1, Београд, 1926.
- Душковић Весна, Етнографски музеј у Београду 1901-2001, Београд, 2001.
- Зборник Етнографског музеја у Београду : 1901-1951, Београд, 1953.
- Зборник Етнографског музеја у Београду 1901-2001, Београд, 2001, 43-54.
- На почетку: Сима Тројановић истраживач, научник и први чувар Етнографског музеја, Београд, 2002.
- Сајт Етнографског института САНУ, Београд, преузето 5.11.2015.