Битка код Брајтенфелда (1631)
Битка код Брајтенфелда одиграла се 17. септембра 1631. године између Протестантске уније (Шведска и Саксонија) и Католичке лиге (Свето римско царство, Краљевина Угарска). Битка је део Тридесетогодишњег рата и завршена победом Шведске и протестаната.[1]
| Битка код Брајтенфелда | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Тридесетогодишњи рат | |||||||
 Густав Адолф у бици код Брајтенфелда | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
|
Шведско царство Саксонија |
Свето римско царство Краљевина Угарска | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Густав II Адолф | Јохан Тили | ||||||
| Јачина | |||||||
|
39.000 75 топова[1] |
36.000 26 топова[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| преко 100[а][1] | 18.000[б][1] | ||||||
Супротстављене снаге уреди
Швеђане и Саксонце предводио је Густав II Адолф, а Католике Јохан Тили. Снаге су биле прилично изједначене; савезници су имали око 39 000 људи, а Тили 36 000 од чега 11.000 коњаника. У артиљерији су савезници били знатно јачи: 75 према 26 оруђа. Шведске трупе биле су боље од царских, а ове од саксонских.[1]
Битка уреди
У првој фази битке царевци су разбили Саксонце, који су се налазили на левом крилу савезничког распореда. Поразу Саксонаца знатно су допринели лаки коњаници из Хрватске. Пораз Саксонаца довео је Швеђане у кризу коју су ипак претворили у победу, захваљујући квалитету своје војске, њеној ватреној моћи, маневарској способности, а и целисходно рашчлањеном борбеном поретку који је омогућавао садејство ватре и покрета коњице и пешадије. Био је то први судар између динамичне и еластичне шведске тактике и гломазне шпанске, чији је главни израз био масовни удар пешадије. Царевци су изгубили око 18.000 људи, од тога 10.000 погинулих; Швеђани само 100, а Саксонци нешто више.[1]
-
Битка код Брајтенфелда
Напомене уреди
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Војна енциклопедија, том 1 (789)
