Битка код Галипоља (1312)

Bitka između Srba i Turaka.Poćetak Srpsko-Turskog Rata

Битка код Галипоља одиграла се 1312. године између Срба и Турака. Завршена је потпуном побједом Срба које је водио велики војвода Новак Гребострек.

Битка код Галипоља
Део Отоманско освајање Балканског полуострва
Svetoslav1307.jpg
Југоисточна Европа 1307. године
Време:1312.
Место:Галипоље
Исход: Српска победа
Сукобљене стране
Турци
Српски оклопници
Команданти и вође
Халил-паша  
Новак Гребострек
Јачина
2.000+
2.000
Жртве и губици
тешки
незнатни

Напредовањем и освајањем градова у Малој Азији Турци долазе до идеје да пређу у европски дио Византије што убрзо и учине под вођством Халил-паше. Не наишавши на отпор византијске војске Турци почињу са пљачком по Тракији, заузимајући мање градове.

Византијски цар Андроник II у недостатку сопствених снага се одлучује да у помоћ позове свог зета српског краља Милутина, који се одазива позиву и шаље му свог најбољег војсковођу Новака Гребострека и 2000 тешко оклопљених коњаника.

Српска коњица је брзо стигла у Тракију и затекла је Турке како опсједају Галипоље, гдје се битка и одиграла.

У силном налету тешко оклопљена српска коњица разбила је турску војску веома брзо, не дозволивши Турцима да побјегну на своје лађе.

Губици турске војске били су катастрофални од преко 2000 војника у животу је остало тек неколико десетина, а и сам турски војсковођа Халил-паша је изгубио живот.

Овим поразом је за неколико деценија одгођена турска инвазија на Балкан, јер, иако је Византија била немоћна и неспремна за рат, постојала је српска држава које је у то вријеме неоспорно била најјача сила са обе стране Мраморног мора и мореуза.

Фреска из Старог Нагоричана, приказује како Св.Ђорђе предаје мач краљу Милутину, као доказ његове победе код Галипоља
Натпис на вратима манастира Св Ђорђа у Старом Нагоричану где су задње три речи на натпису гласе „Краљ поби Турке”, посвећено бици код Галипоља 1312

ЗанимљивостиУреди

Према Чедомиљу Мијатовићу, један од разлога због којих је Новак Гребострек успешно извршио задатак и потукао Турке код Галипоља, лежи у чињеници да је краљ Милутин коњицу своје војске углавном базирао на лаким коњаницима, за разлику од каснијих српских владара који су у борби упошљавали тешку оклопну коњицу, од које су Турци били бржи и покретљивији.[1]

ЛитератураУреди

  1. ^ Чедомиљ Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић, господар Србима, Подунављу и Зетском приморју, стр.98,99,102,103