Битка код Суфетула

Битка код Суфетула одиграла се 647. године између Арапских-муслиманских санага Рашудинског калифата и Византијског Егзархата Африке.[1]

Битка код Суфетула
Део Византијско-арапски ратови
Време:647.
Место:Суфетула, Северна Африка( данашњи Тунис)
Исход: Рашудинска победа
Сукобљене стране
Рашудински калифат Византија
Команданти и вође
Абдулах ибн Сад
Укба ибн Нафи
Абд Алах ибн ел Зубајр
Георгије Патрицијан
Јачина
2о.000 људи непознато

ПозадинаУреди

Егзархат Африке био је у унутрашњим превирањима услед сукоба који је избио између већинског православног становништва оданом одлуци Халкедонског сабора и заступника монотелитизма, који је био покушај помирења православаца и монофизита који је осмислио и промовисао цар Ираклије 638. год.

У периоду од 642–643. год, Арапи су заузели Киренајку и источну половину Триполитаније , Заједно са Триполијем. Била је то само наредба калифа Омара (в. 634–644) која је зауставила њихово даље напредовање на запад.[2]

Године 646, егзарх Григори Патриције подигао је побуну против цара Констанса II. Очигледан повод за ово била је његова каснија подршака Монотелитизму, али је несумњиво била и реакција на муслиманско освајање Египта и претњу коју је оно представљало по византијску Африку. Изгледа да је побуна нашла широког одзива међу грађанима, не само међу романизованим становништвом африке, већ и међу берберима у унутрашњости.

БиткаУреди

Године 647, Омаров наследник Усман наредио је Абдулаху ибн Саду да нападне Егзархат са снагама од 20 00 људи. Муслимани су напали западну Триполитнију и напредовали до северне границе визатијске провинције Бизацена. Григориоје се суочио са Арапима након њиховог повратка у Сефетулу , али је био побеђен и убијен.[3] Агапије од Хијераполиса и неки сиријски извори тврде, да је преживео пораз и побегао у Константнинопољ, где се измирио са Констансом, али већина савремених историчара прихвата као тачне податке из арапских хроника о његовој смрти у бици. Арапски извори тврде и да су Арапи заробили Григориеву ћерку, која се борила на страни свога оца. Она је поведена назад у Египат као део ратног плена, али је за време марша пала са своје камиле, и на лицу места је убијена.[4]

ПоследицеУреди

Након Григоријеве смрти, Арапи су похарали Сафетулу и извршили поход широм цело Егзархата, док су се Византијци повукли у своја утврђења. Неспособни да униште византијска утврђења, и задовољни огромним размерама пљачке кје су спровели, Арапи су пристали да се повуку у замену за исплату изузетно великог откупа у злату.[5]

Упркос томе да овај арапски напад није био праћен другим нападима у неко догледно време, и поновном успостављању веза са Константинопољем, визнтијска владавина над Африком била је уздрмана до својих самих корена григоријевом побуном и арапском победом. Берберска племена појединачно су отказала верност царству, а изгледа да је и већина Јужног Туниса успела да се извуче ван контроле Картагине.[6]Тако је битка код Суфетулеа " крај, који је мање више већ био близу, али незбежан, византијске доминације у Африци.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ Kaegi, Walter E. (2010). Muslim Expansion and Byzantine Collapse in North Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19677-2. 
  2. ^ Diehl 1896, стр. 557–558
  3. ^ Pringle 1981, стр. 47
  4. ^ Diehl 1896, стр. 559
  5. ^ Diehl 1896, стр. 559–560
  6. ^ Diehl 1896, стр. 560–561
  7. ^ Diehl 1896, стр. 562

ЛитератураУреди