Битка у Белој Паланци и Пироту

Битка у Белој Паланци и Пироту била је битка Другог српско-турског рата која је трајала од 12 — 15. децембра 1877. године, а након ње Срби су заузели оба града.

Битка у Белој Паланци и Пироту
Део Другог српско-турског рата
Време 12 — 15. децембра 1877. Место Бела Паланка и Пирот Исход Српска победа
Сукобљене стране
Кнежевина Србија	Османско царство
Команданти и вође
Јован Белимарковић
Јачина
13.000 пешака са 30 топова	непознато
Жртве и губици
930 убијених и рањених	непознато

Распоређивање снага

Битка је била резултат офанзивне операције српских трупа, чији је циљ био изоловање Турака у Нишкој тврђави и обезбеђење бока руских трупа приликом преласка Старе планине и заузимања Софије.

Срби су 7. децембра, два дана након почетка похода из Књажевца, заузели врх Бабину Главу (северно од Беле Паланке) и превој Светог Николе на Старој планини. Са ових положаја јединице Тимочког (7.000 пешака и 8 оруђа) и Шумадијског (6.000 пешака са 22 оруђа) корпуса, којима је командовао генерал Јован Белимарковић, спустили су се на југ ка долини Нишаве.

Османски гарнизон у Белој Паланци имао је до 2.000 војника, а у околини Пирота било је још 12-13 логора са 28 оруђа.

Ток битке

Битка у Белој Паланци

Генерал Белимарковић је 12. децембра извео показне акције на пиротским прилазима код Будим дела и села Нишор. Тада су Тимочке трупе које је предводио пуковник Ђура Хорватовић напале турске положаје код Беле Паланке. Турске трупе су пружиле снажан отпор, али су се повукле у Пирот пошто су Срби прешли Нишаву, заобишавши њихов десни бок.

У овој бици прекинуте су комуникације између турских трупа у Нишу и Софији. Срби су изгубили 140 људи, узели су велику количину наоружања и опреме (укључујући 4 топа).

Битка у Пироту

Шумадијски корпус је 13. децембра извео два напада на турска утврђења код Нишора, која су одбијена уз велике губитке. То подстиче Белимарковића да му у помоћ позове Хорватовићев одред из Беле Паланке.

После упорних борби код села Суводол и Блато на левој обали Нишаве, одред је 15. децембра отишао на западне прилазе Пироту. Ноћу су се османске трупе повукле у Софију након што су дигле у ваздух складиште муниције. Срби су у Пирот ушли 16. децембра. У борбама за град изгубили су 790 погинулих и рањених (од тога 480 код Нишора). Турци су у својим рукама оставили 28 ариљеријских оружја, 1.500 пушака и велику количину муниције.

Литература

• Скоко, Саво (1985). Воjвода Радомир Путник. Књига 1. Београд: Београдски издавачко-графички завод. 
• Освободителната война 1877 – 1878, ДИ „П. Берон“, София, 1986, с. 58 – 59, 64