Биљана Вуковић
Биљана Вуковић (Београд, 1949) српска је ликовна уметница, редовни професор на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, за предмете Графика и Цртање. Факултет ликовних уметности, Графички одсек, завршила је 1973, а последипломске студије графике 1975, у класи професора Миодрага Рогића. Добитница је већег броја награда и признања. Своја ликовна дела излагала је на већем броју самосталних и колективних изложби у бившој СФР Југославији, Србији и иностранству.[1]
Биљана Вуковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1949. |
Место рођења | Београд, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | графика и цртање |
Живот и каријера
уредиРођена је у Београду, 1949. године. Након завршетка основног школовања, у родном граду је 1973. године дипломирала на Графичком одсеку Факултет ликовних уметности Универзитета у Београду. Последипломске студије графике завршила је 1973. године, код професора Миодрага Рогића.
Редовни је професор на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, за предмете Графика и Цртање.
Од 2007. до 2010. године била је руководилац Академије, ФЛУ, Центара за графику и визуелна истраживања.
Председник је Организационог одбора Првог међународног тријенала графије у Београду 2011. и Другог међународног тријенала графике у Београду 2014. године.
Уметничко стваралаштво
уредиСвој ликовни стил, формирала је у оквиру београдске графичке школе, а њен стваралачки континуитет може се пратити од прве самосталне изложбе одржане 1974. године.
Биљана Вуковић у својим ликовним делима пре свега бави се мотивом, који она не интерпретира кроз детаљисање и оптичку прецизност, јер уместо документаристичке верификације реалистичког изгледа она у својим пејзажаима бележи његов „карактер” и дочарава атмосферу.
„ | Свежину свог доживљаја она испољава хитром цртачком реакцијом, брзим потезима оловком или четкицом. Сваки додир белине хартије, свака линија или флека боје, синтетички су уткани у укупну конституцију нацртаних, насликаних или отиснутих пејзажа. При томе, линија, боја, форма, композиција задржавају самосталност сопственог дејства и аутентичност деловања ликовних елемената као примарних функција укупног исказа.[2] | ” |
Очигледно да је највећи број дела створен сасвим спонтано, и зато у „њима има пуно стваралачког елана и некакве тихе животне експресије и енергије примерене природи сликарке и графичарке Биљане Вуковић.”
Изложбе
уредиИза себе има бројне самосталне и колективне изложбе у земљи и иностранству (Београд, Нови Сад, Ниш, Подгорица, Сарајево, САД, Канада, Шведска, Немачка ...).
Самосталне изложбе - избор
уредиГодина | Место одржавања изложбе |
---|---|
1974. | Београд, Галерија Графичког колектива |
1978. | Нови Сад, Галерија УЛУ Војводине |
1984. | Сарајево, Галерија графике Енергоинвеста |
1985. | Титоград, Модерна галерија |
1987. | Albany New York, USA, the College of Saint Rose, the College Gallery, Picotte Hall |
2000. | Ниш, ГСЛУ Ниш, Павиљон у Тврђави |
2001. | Београд, „Хаос” |
2007. | Нови Сад, Галерија Златно око, са Бојаном Оташевићем |
2008. | Trois Rivieres, Quebec, Canada, Press Papier, ca Elisabeth Mathieu |
2009. |
Falun, Sweden, the Galwlery Horman, са Небојшом Лазићем Xi’an, China the Gallery of Academy of Arts Xi’an |
2011. |
Houston, USA. the Gallery of University of Houston-Cler-Lake March, Germany "Kunst im Gleis1" |
2012. | Theux, Belgium, the Art Bienniai, the Veviers Museum |
2014. | Chamaliers, France, AMC |
2016. | Ниш, Галерија „арт55” |
Награде
уреди- 1999. — Велики печат Графичког колектива у Београду
- 2010. — Друга награда на Међународном тријеналу графике у Шамлијеру, Француска
- 2012. — Златна игла на пролећној изложби УЛУС-а у Београду
- 2013. — Прва награда на Првом интернационалном салону графике у Краљеву
Извори
уреди- ^ „Отворена изложба графика Биљане Вуковић”. Андрићев институт Вишеград, 25. јануара 2015. Приступљено 17. 10. 2016.
- ^ Stepanov, Stepanov. „Biljana Vuković - Akvareli i grafike”. Art magazin. Oktobar 2005. Приступљено 18. 10. 2016.
Спољашње везе
уредиМедији везани за чланак Биљана Вуковић на Викимедијиној остави