Боинг B-29 „Супертврђава“ (енгл. B-29 Superfortress) је био амерички тешки бомбардер из периода Другог свјетског рата. Први је бомбардер са кабином под притиском и једини авион који је бацио атомску бомбу у току ратних дејстава - на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.

Боинг B-29
Боинг B-29 „Супертврђава“.
Опште
Димензије
Маса
ПроизвођачБоинг
Перформансе
Уведен у употребујули 1943.
Број примерака3.970
Дужина30.2 m
Размах крила43.05 m
Висина8.46 m
Површина крила? m²
Празан33795 Kg
Нормална полетна61240 Kg
Макс. маса при узлетању78540 Kg kg
Брзина крстарења467 Km/h km/h

Заједно са авионима B-24 Либерејтор и B-17 Летећа тврђава, чинили су главну снагу тешких бомбардера САД у Другом свјетском рату.

Производила га је фабрика Боинг од 1943. до 1946. Произведено је више од 3000 авиона B-29.

Развој уреди

Пројектовање и израда Боинговог модела 345 су били један од највећих напора индустрије у току Другог свјетског рата. Почело је у марту 1938. са захтјевом за нови бомбардер са кабином под притиском и стајним трапом типа трицикл. У августу 1940. добијен је новац за 2 прототипа, а у јануару 1942. Америчко ратно ваздухопловство је наручило 14 предсеријских YБ-29 и 500 серијских авиона. Већ у фебруару група произвођача укључује Боинг, Бел, Норт Америкен и Фишер (Џенерал Моторс). До краја рата испоручено је 3.000 комада B-29 што је представљало изузетно достигнуће за то вријеме, пошто је израда B-29 тражила 5-6 пута више техничког напора него пређашњи бомбардери. Јачина мотора, тежина авиона, притисак кабине, даљински управљане куполе и системи авиона су представљали велике изазове.

У борби уреди

 
Боинг B-29 у акцији током Корејског рата.

Прва борбена мисија је била 58. винга 5. јуна 1944. У 1945. 20 бомбардерских група са Маријанских острва су слале и по 500 бомбардера B-29 одједном да нападају јапанске градове, углавном са запаљивим бомбама. Верзија B-29Ц је имала митраљезе уклоњене (осим репних) да повећа брзину, висину лета и носивост.

У току рата неколико B-29 је извршило слијетање у СССР, гдје су интернирани. Совјетска копија је добила назив Тупољев Ту-4 (Ту-70 транспортни авион) и кориштени су низ година у Совјетском и Кинеском ратном ваздухопловству.

Авион B-29 „Енола Геј“ је бацио и прву атомску бомбу на Хирошиму 6. августа 1945. Неколико дана касније, 9. августа, B-29 „Бокскар“ је бацио атомску бомбу на Нагасаки.

Послије рата је било 19 америчких варијанти B-29, уз додатне у Краљевском ратном ваздухопловству којем су B-29 авиони испоручени послије Другог светског рата. У РАФ-у су добили име Вашингтон.

Б-29 су кориштени и у Корејском рату 1950-1953, првобитно као дневни, а послије као ноћни бомбардери због великих губитака узрокованих противничким ловцима МиГ-15.

Карактеристике уреди

  • Тешки бомбардер
  • Први лет прототипа: 21. септембар 1942.
  • Крај испорука: мај 1946.
  • Произвођач: Боинг (Boeing)
  • Димензије
  • Масе
  • Погонска група
  • Мотори: четири, Рајт-3350-23 Дуплекс Сајклон (Duplex Cyclone) снаге по 2200 КС сваки

Перформансе уреди

 
B-29 у музеју.
  • Максимална брзина: 575 Km/h на 9144 m
  • Радијус дејства: 5230 Km са теретом бомби 4540 kg
  • Оперативни плафон: 10973 m
  • Брзина уздизања: до 7620 m за 43 мин

Наоружање уреди

  • Стрељачко: 10 митраљеза 12.7 mm Браунинг (Browning) у 5 купола. Репна купола је понекад имала и топ калибра 20 mm.
  • Бомбе: највише до 9072 kg

Референце уреди

Литература уреди

  • Chant, Christopher (1977). „Boeing B-29 Superfortress”. Drugi svjetski rat - Avioni (на језику: (језик: српски)). Zagreb: Alfa. стр. 120—121. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. стр. 344—345. ISBN 9781840650921. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. стр. 60. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.

Спољашње везе уреди