Болница Шарл Фуа
Болница Шарл Фуа је јавна здравствена установа Париза у власништву Assistance Publique - Hôpitaux de Paris.[1][2] Болница је 1. јануара 2011. године спојена са болницом Pitié-Salpêtrière у једну болничку групу.[3] [4].
| Болница Шарл Фуа | |
|---|---|
 Капела болнице Шарл Фуа | |
| Локација | |
| Координате: 48° 48′ 20″ N 2° 23′ 46″ E / 48.80556° С; 2.39611° И | |
| Место | Париз |
| Регион | 7 avenue de la République |
| Држава |  Француска |
| Историја | |
| Основана | 1873. |
| Организација | |
| Здравствени систем | Assistance Publique - Hôpitaux de Paris |
| Финансирање | државна болница |
| Врста болнице | општа болница |
| Здравствене услуге | |
| Хитна помоћ | Да |
Положај и заштита уреди
Болница Шарл Фуа се налази у 7 avenue de la République, у Ivry-sur-Seine у Долини Марне (франц. Val-de-Marne) департману у северној Француској, који припада Париском региону.
Болници је према одлуци Министарства културе Француске проглашена за културно добро 18. новембра 1971. године.[2]
Историја уреди
Болници Шарл Фуа претходила је градња хоспицијум Incurables d'Ivry по нацрту архитекте Théodore Labrouste у периоду Другог француског царства (од 1864. до 1869. године) на земљишту које је управа царства стекла 1851. године. и на њему претходно формирао парк замка (сада непостојећи) који је 1691. године саградио Claude Bosc, саветник париског парламента.
Хоспицијум је био намењен за 2.500 штићеника који су након његовог оснивања премештени из самостана или хоспицијума Couvent des Récollets de Parisу улици Севре (који је након овог премештаја постао болница Лаенек). Потом је хоспицијум премештен у село Иври када је 1849. године када је створена организација Assistance publique.[5]
Нову зграду хоспцијума је 1873. године отворио Патрис Мак Маон (франц. Patrice de Mac Mahon; 1808 - 1893,) који је био 3. председник Француске републике и француски генерал и маршал.
Легенда каже да је царица Марија Августина Евгенија Игнација де Палафокс и Киркпатрик овом приликом у врту хоспицијума засадила кестен. Дрво је и данас присутно у дворишту болнице и носи име царице познатија као Евгенија од Француске, последња француска царица (1853—1870), жене Наполеона III. која је једно време била у егзилу у Великој Британији.[6]
Хоспицијум Incurables d'Ivry је 1976. године преименована у болницу Шарл Фуа у знак сећања на неуролога који је био шеф неуролошког одељења хоспицијума.[7]
Извори уреди
- ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2021.
- ^ а б „Hôpital Charles Foix, ancien hospice des Incurables”. www.pop.culture.gouv.fr. Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ L’hôpital vient de se doter d’un projet médical ambitieux,[мртва веза] sur le site pitiesalpetriere.aphp.fr.
- ^ Voir sur le site de la faculté de médecine Pierre-et-Marie-Curie.
- ^ Plaquette « Une page d'histoire » rédigée à l'occasion des Journées du patrimoine 2016.
- ^ Magazine Napoléon III, no 4 (4e trimestre 2008), article « Elle ne s’appelait pas Eugénie de Montijo » (pp. 58 à 63) de Jean-Claude Lachnitt (historien). Noms successifs : Eugénie de Palafox y Portocarrero (1826-1839) ; Eugénie de Palafox y Portocarrero, comtesse de Teba (1839-1920) ; Eugénie de Palafox y Portocarrero, impératrice des Français (1853-1870).
- ^ Gustave Roussy, « Charles Foix »,Revue neurologique, Paris, 1927, n° 34, pp. 441-446.
Литература уреди
- Pierre-Louis Laget, Claude Laroche et al.,L'Hôpital en France, histoire et architecture, Cahiers du Patrimoine, éd. Lieux-Dits, Lyon, 2012, pp. 272-273
- Georges Beisson, De l'hospice à la maisonnée, Actes du colloque de Fécamp, Yannick Marec (dir.), 2010, pp. 287-301
