Борислав Дреновац
Борислав Бора Дреновац је био један од руководилаца СКОЈ-а у Другом светском рату и дугогодишњи функционер КПЈ/СКЈ у послератним годинама. Рођен је у Сарајеву, 1924. године. Живео је и школовао се у Београду. Филолошки факултет завршио је 1950. године код професора Белића. Умро је 2016. године.
| борислав дреновац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1924. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 20. март 2016. |
| Професија | лингвиста |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1946. |
Био је и један од оснивача ФК Црвена звезда[1], а радио је и као цензор Агитпропа.[2]
Публицистика уреди
Саоснивач је многих часописа, између осталог и листа Млади борац[3], „Књижевних новина”, чији је главни уредник био у периоду 1951–1952. године, затим „Нове мисли” (1953–1954),[4] која је била часопис за науку, књижевност и културу, и био њен генерални секретар.[5] Био је оснивач и уредник „Културног живота” (1950), као и низа сличних специјализованих публикација. У свим тим часописима објавио је већи број књижевних критика и књижевно-историјских студија.
Важнији посебни радови уреди
- „Дервишијата Стијепа Ђорђића, дубровачког песника 17. века” (компаративна студија дубровачке, италијанске и провансалске лирике)
- „Ирационално у језику Вука Стефановића Караџића” (студија из упоредне лингвистике, Филолошки факултет у Београду, 1964).
- The explosion of knowledge and its implications on education. Логика и лингвистика у међусобном односу и њихово место у савременом систему наука. UNESCO, Paris, 1972. године. Постоји и француско издање под насловом: Lexplosion des connaissances et sses incideces sur l’éducation.
Референце уреди
- ^ „Nisam bio čovek iz srpske policije - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2012-01-18. Приступљено 2022-11-25.
- ^ Никодијевић, Милан (2022). Забрањени без забране. Филмски центар Србије. ISBN 978-86-7227-124-9.
- ^ „Како је спасаван НИН”. Nin online. Приступљено 2022-11-25.
- ^ „Dobrica, Đilas i Solženjicin”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29.
- ^ „Лекторати за српскохрватски језик у Француској | Виртуелни музеј српског језика” (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29.