Бофорова скала

Бофорова скала је скала за одређивање јачине ветра према његовим учинцима. Ову скалу је направио енглески контраадмирал и хидрограф Франсис Бофор 1805. године. Скала је подељена на 12 степени.[1]

Брод на мору у олуји снаge 12 ступњева
Оркан Франсис 2004. године над Атлантиком.

ИсторијаУреди

Скалу је 1805. године осмислио ирски хидрограф Франсис Бофор (касније контраадмирал), официр Краљевске ратне морнарице, док је служио у ХМС Вулвичу. Скала која носи Бофортово име имала је дугу и сложену еволуцију од претходног рада других (укључујући Данијела Дефоа век раније) до када је Бофорт био морнарички хидрограф током 1830-их када је службено усвојена. Први пут коришћена током путовања ХМС Бигл под капетаном Робертом Фицројем који је касније успоставио прву метеоролошку службу (Met Office) у Британији дајући редовне временске прогнозе.[2] У 18. веку поморски официри вршили су редовна проматрања времена, али није постојала стандардна скала, те су често бивали врло субјективни - „умерени ветрић“ једног човека могао би бити „лагани поветарац“ другог. Бофорт је успео да стандардизује скалу.

 
Сер Франсис Бофор

Почетна скала од тринаест класа (од нула до дванаест) није имла нумеричке брзине ветра, већ је повезала квалитативно стање ветра са ефектима на једра фрегате, тада главног брода Краљевске морнарице, од „таман толико да омогући навигацију“ до „оно што ниједно платнено једро није могло да издржи “.[3]

Скала је постала стандард за бродске записе на бродовима Краљевске морнарице крајем 1830-их и прилагођена је непоморској употреби од 1850-их, с нумеричком скалом која одговара ротацијама посуда анемометра. Године 1853, Бофортова скала је прихваћена као опште применљива на Првој међународној метеоролошкој конференцији у Бриселу.[4]

Године 1916, да би се прилагодили успону парних машина, описи су промењени да се односе на понашања мора, а не једра, и проширени на копнене опсервације. Ротације нумеричке скале су стандардизоване су тек 1923. Џорџ Симпсон, CBE (касније Сер Џорџ Симпсон), директор УК Метеоролошког уреда, био је одговоран за ово, као и за додавање копнених дескриптора.[2] Мере су мало измењене неколико деценија касније како би се побољшала њихова корисност за метеорологе. Данас метеоролози обично изражавају брзину ветра у километрима или миљама на сат или, за потребе поморства и ваздухопловства, чворовима; али се терминологија Бофортове скале и даље понекад користи у временским прогнозама за поморски траспорт[5] и издавању јавности оштрих временских упозорења.[6]

Проширена скалаУреди

Бофорова скала је проширена 1946. када су додате снаге од 13 до 17.[4] Међутим, снаге од 13 до 17 је требало да се примењују само у посебним случајевима, попут тропских циклона. Данас се проширена скала користи само на Тајвану и у континенталној Кини, које су често погођене тајфунима. Међународно, WMO приручник за поморске метеоролошке услуге (издање из 2012.) дефинисао је Бофортову скалу само до снаге 12 и није било препорука за употребу проширене скале.[7]

Брзина ветра на Бофортовој скали из 1946. заснива се на емпиријском односу:[8]

v = 0.836 B3/2 m/s

где је v еквивалентна брзина ветра на 10 метара изнад површине мора и B је број Бофортове скале. На пример, B = 9,5 је повезан са 24,5 m/s што је једнако доњој граници „10 бофора“. Користећи ову формулу, најјачи ветрови урагана били би 23 на скали.

 
Графикон који приказује Бофортову скалу силе ветра у јединицама скале, чворовима и метрима у секунди.

F1 торнада на Фујитовој и Т2 ТОРО скали такође почињу отприлике при крају 12. нивоа Бофортове скале, мада су независне скале. Вредности ветра на ТОРО скали су засноване на 3/2 закону снаге који повезује брзину ветра са Бофортовом силом.[9]

Висине таласа у скали су за услове на отвореном океану, а не дуж обале.

Табeла Бофортове скалеУреди

Степен (Bf)[10][11][12] Опис ветра Брзина ветра Макс. висина таласа Главни учинци ветра на мору Главни учинци ветра на копну Фотографија мора Застава упозорења
0 Тишина < 1 km/h 0 m Површина мора је као огледало Дим се диже усправно увис  
< 1 mph
< 1 чвор 0 стопа
< 0,3 m/s
1 Лахор 1 – 5 km/h 0 – 0,2 m Мрешкање мора Смер ветра запажа се по диму  
1 – 3 mph
1 – 3 чвора 0 – 1 стопа
0,3 – 1,5 m/s
2 Поветарац 6 – 11 km/h 0,2 – 0,5 m Мали таласи, кресте таласа су још прозирне и не ломе се Ветар се осећа на лицу, ветроказ се покреће  
4 – 7 mph
4 – 6 чворова 1 – 2 стопе
1,6 – 3,3 m/s
3 Слаб ветар 12 – 19 km/h 0,5 – 1 m Већи таласи, кресте таласа се почињу ломити Лишће и гранчице стално се њишу  
8 – 12 mph
7 – 10 чворова 2 – 3,5 стопе
3,4 – 5,5 m/s
4 Умерен ветар 20 – 28 km/h 1 – 2 m Мали таласи, беле кресте на врховима таласа Ветар подиже прашину и покреће мање гране  
13 – 18 mph
11 – 16 чворова 3,5 – 6 стопа
5,5 – 7,9 m/s
5 Умерено јак ветар 29 – 38 km/h 2 – 3 m Умерени таласи, пуно белих крести на врховима таласа Тања лисната стабла почињу се њихати  
19 – 24 mph
17 – 21 чвор 6 – 9 стопа
8 – 10,7 m/s
6 Јак ветар 39 – 49 km/h 3 – 4 m Велики таласи се стварају, беле кресте су посвуда Покрећу се велике гране, чује се зујање телефонских жица    
25 – 31 mph
22 – 27 чворова 9 – 13 стопа
10,8 – 13,8 m/s
7 Жесток ветар 50 – 61 km/h 4 – 5,5 m Ветар почиње да одувава пену са таласа низ ветар Њишу се цела стабла, ходање отежано    
32 – 38 mph
28 –33 чвора 13 – 19 стопа
13,9 – 17,1 m/s
8 Олујни ветар 62 – 74 km/h 5,5 – 7,5 m Умерено високи таласи велике дужине, кресте таласа се ломе кружно, ветар носи пену Ветар ломи гране на дрвећу    
 
39 – 46 mph
34 – 40 чворова 18 – 25 стопа
17,2 – 20,7 m/s
9 Јак олујни ветар 75 – 88 km/h 7 – 10 m Високи таласи, густе пруге пене низ ветар, смањена видљивост Настају лака оштећења на зградама    
 
47 – 54 mph
41 – 47 чворова 23 – 32 стопе
20,8 – 24,4 m/s
10 Оркански ветар 89 – 102 km/h 9 – 12,5 m Врло високи таласи са великим висећим крестама, скоро цела површина је бела Велике штете на зградама, чупа дрвеће из земље    
55 – 63 mph
48 – 55 чворова 29 – 41 стопу
24,5 – 28,4 m/s
11 Јак оркански ветар 103 – 117 km/h 11,5 – 16 m Изузетно високи таласи, сва површина бела од пене, видљивост јако смањена Велика разарања    
64 – 72 mph
56 – 63 чвора 37 – 52 стопе
28,5 – 32,6 m/s
12 Оркан ≥ 118 km/h ≥ 14 m Ваздух је испуњен капљицама воде и пеном, цела површина је бела, јако је мала видљивост Катастрофална разарања    

 
≥ 73 mph
≥ 64 чвора ≥ 46 стопе
≥ 32,7 m/s
Izvori: Met Office,[13] Royal Meteorological Society,[14] Encyclopædia Britannica[15]

Бофорова скала је прихваћена за међународну употребу 1874. године.[1] Као јединица за брзину ветра употребљавала се у поморству. Бофорова скала је 1946. проширена с 12 на 17 ступњева. Ступњеви 13 - 17 се користе само у посебним случајевима, као на пример код тропских циклона. Данас се проширена лествица користи само у Кини и на Тајвану, а Светска метеоролошка организација и даље дефинише скалу с 12 ступњева и не даје препоруке за проширену скалу.[16] Скала се данас у метеорологији ретко употребљава.[1]

Горња табeла одговара брзини ветра по Бофоровој скали из 1946. године која је дефинисана по емпиријској формули:

v = 0.836 Bf3/2 m/s

где је v брзина ветра 10m изнад површине мора и Bf број из Бофорове скале. Ово су заправо централне вредности за брзину ветра, па ветар вихорне јачине има опсег од 28,4m/s до 32,7m/s. У "Приручнику поморских метеоролишких служби" [17] дате су и ове вредности. Тако ветар орканске јачине има минимум 32,7m/s или 118km/h.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в "Opća i nacionalna enciklopedija u 20 svezaka", sv. II., str. 228, Pro leksis - Večernji list, Zagreb, 2005. ISBN 953-7224-02-3, proleksis.lzmk.hr
  2. ^ а б „National Meteorological Library and Archive Fact sheet 6 – The Beaufort Scale” (PDF). Met Office. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 10. 2012. Приступљено 2011-05-13. 
  3. ^ Oliver, John E. (2005). Encyclopedia of world climatology. Springer. 
  4. ^ а б Saucier, Walter Joseph (1955). Principles of Meteorological Analysis. Chicago: The University of Chicago Press. OCLC 1082907714. , reprinted in 2003 by Dover Publications.
  5. ^ McIlveen, Robin (1991). Fundamentals of Weather and Climate. Cheltenham, England: Stanley Thornes. стр. 40. ISBN 978-0-7487-4079-6. 
  6. ^ Hay, William W. (2016). Experimenting on a Small Planet: A History of Scientific Discoveries, a Future of Climate Change and Global Warming (second изд.). Cham, Switzerland: Springer Verlag. стр. 26. ISBN 978-3-319-27402-7. 
  7. ^ Manual on Marine Meteorological Services: Volume I – Global Aspect (PDF). World Meteorological Organization. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 5. 2017. 
  8. ^ Beer, Tom (1997). Environmental Oceanography. CRC Press. ISBN 0-8493-8425-7. 
  9. ^ Maiden, Terence. „T-Scale: Origins and Scientific Basis”. TORRO. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2012. Приступљено 2012-01-04. 
  10. ^ „Beaufort wind force scale”. Met Office. Приступљено 27. 11. 2015. 
  11. ^ „Beaufort Scale”. Royal Meteorological Society. Приступљено 27. 11. 2015. 
  12. ^ „Beaufort Scale”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 11. 2015. 
  13. ^ „Beaufort wind force scale”. Met Office. Приступљено 27. 11. 2015. 
  14. ^ „Beaufort Scale”. Royal Meteorological Society. Приступљено 27. 11. 2015. 
  15. ^ „Beaufort Scale”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 27. 11. 2015. 
  16. ^ Priručnik pomorskih meteoroloških službi Архивирано 2017-05-05 на сајту Wayback Machine Шаблон:Jezikk
  17. ^ „Приручник поморских метеоролишких служби” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 05. 2017. Приступљено 13. 09. 2015. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди