Бојана Поповић
Бојана Поповић (рођена Петровић; Ниш, 20. новембар 1979)[1] бивша је црногорска рукометашица српског порекла.[2] Сматра се најбољом рукометашицом у последње двије деценије од стране многих, иако јој није дато није званично признање.[3]
| Бојана Поповић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 20. новембар 1979. | ||
| Место рођења | Ниш, СФРЈ | ||
| Висина | 185 | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | леви бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1994—1998 1998—2002 2002—2007 2007—2010 2010—2012 |
ДИН Ниш Будућност Слагелсе ДТ Виборг ХК Будућност | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 1999—2003 2003—2006 2007—2012 |
 Југославија Србија и Црна Гора Црна Гора | ||
Једна је од најтрофејнијих играча свих времена. Освојила је 6 титула у ЕХФ Лиги шампиона, Такође има 12 освојених националних првенстава у СР Југославији, Данској и Црној Гори. Освојила је бронзу на Светском првенству 2001. у дресу СР Југославије и сребро на Олимпијским играма 2012. у Лондону са репрезентацијом Црне Горе.
Након освајања Лиге шампиона са екипом Будућности[4] и сребрне медаље на Олимпијским играма 2012 са репрезентацијом Црне Горе,[5] Бојана Поповић је одлучила да заврши каријеру. Ипак. у јуну 2016, изјавила је да се враћа игрању и била је члан репрезентације Црне Горе на Олимпијским играма 2016, у Рио де Женеиру.[6][7][8]
Каријера уреди
Каријеру је започела у родном Нишу, где је наступала за матични ЖРК ДИН Ниш. Завршила је основну школу и гимназију „Бора Станковић“ у Нишу. У сезони 1998/99 одлази у Будућност из Подгорице где остаје све до 2002. године. Од 2002. па све до 2010. године наступа у Данској, за два клуба РК Слагелс и РК Виборг.
У лето 2010. године вратила се у Будућност, са којом је у својој последњој клупској сезони 13. маја 2012. године освојила титулу ЕХФ Лиге шампиона, своју шесту а прву у дресу подгоричког клуба.
Наступала је за репрезентацију Југославије са којом има освојено 3. место на Светском првенству у Италији 2001.
После распада Државне Заједнице Србија и Црна Гора, Поповићева је 2007. године одлучила да репрезентативну каријеру настави у дресу репрезентације Црне Горе, са којом је 2012. године освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону.
Референце уреди
- ^ „Spillerprofiler, damer - Bojana Popovic” (на језику: данском). Viborg HK A/S. Архивирано из оригинала 5. 2. 2009. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Wall of Fame - Bojana Popovic”. Infostrada Sports. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Bojana Popovic retires from club handball”. EHF. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Buducnost win the EHF Women's Champions League 2011/12”. EHF. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Norway beat Montenegro to women's gold”. BBC. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Popovic returns to play in Rio”. EHF. Архивирано из оригинала 07. 08. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „EHF Champions League 2008/09 - Bojana Popovic”. European Handball Federation. Приступљено 22. 12. 2017.
- ^ „Spisak "lavica" - od 1979. do 1997. godišta”. Vijesti. 17. 7. 2016. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
