Бољановић
Бољановић је српско презиме из Данића у Херцеговини.
По свој прилици су Бољановићи у ово гатачко село дошли из Црне Горе.[1][2][3] Др Јевто Дедијер наводи да су они "заборавили из ког мјеста" су ту дошли 1600. године из Црне Горе.[1] С друге стране, Ристо Милићевић долазак Бољановића ставља 200 година унапријед, те наводи 1800. годину.[2]
И породична предања умногоме потврђују ове наводе. Наиме, "заборављено мјесто" о ком др Дедијер говори су по свој прилици Бољевићи код Бара, а година доласка у Херцеговину изгледа да је био 1714.[4] Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине ово негира. Група аутора наведене књиге изнијели су тврдњу да дотично село "не постоји", те да су Бољановићи доселили у Даниће послије 1701.[3] Турски попис из те године показује да није било становника у селу.
Бољановићи славе Светог Јована.[1][2] Данас живе углавном у Херцеговини, а мањим дијелом и у другим крајевима Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Српски ДНК пројекат портала Порекло утврдио је да Бољановићи припадају роду Мириловића.
Познате личности уреди
Референце уреди
- ^ а б в Дедијер, Јевто (1909). Херцеговина. Београд: Српска краљевска академија. стр. 190.
- ^ а б в Милићевић, Ристо (2005). Херцеговачка презимена. Београд. стр. 246.
- ^ а б Група аутора (2021). Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Београд: Друштво српских родословаца "Порекло", Задужбина "Порекло". стр. 400.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 55—56. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „Preminuo Đuro Boljanović, tekstopisac legendarnih pesama (PLEJLISTA)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-03-01.
- ^ „Džudista Nikola Boljanović i košarkašice najbolji sportisti Trebinja”. Srpskainfo (на језику: српски). Приступљено 2022-03-01.
Литература уреди
- Јевто Дедијер - Херцеговина
- Ристо Милићевић - Херцеговачка презимена
- Група аутора - Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине