Брежани (нем. Brizanen; пољ. Brzeżanie; рус. Брежане) су били западнословенско племе, део племенског савеза Љутића. Живели су око доњег тока реке Хавол и средњег тока реке Лабе на територији данашње источне Немачке. Главни град био им је Хоболин (данашњи Хафелберг).[1] Суседи Брежана били су Стодорани, који су такође били део племенског савеза Љутића.

Североисточна Немачка VIII—X век. Брежани (Брежане) су живели јужно од Ретара (Редарии) и северно од Стодорана (Стодоря́не)

Око 1100. године Хенри Ободритски је у савезу са Сасима опсео брежански главни град Хоболин. Након пораза, Брежани су укључени у Ободритски племенски савез. Ипак, након његове смрти, Брежани су обновили своју независност. Алберт Медвед их је покорио током Вендског крсташког рата 1147. године, након што је њихов владар већ прихватио хришћанство.[2]

Извори

уреди
  1. ^ Dr. Heinrich Berghans (1854). Landbuch der Mark Brandenburg und des Markgrafthums Nieder-Lausitz in der Mitte des 19. Jahrhunderts. oder geographisch-historisch-statistische Beschreibung der Provinz Brandenburg. Brandenburg: Erster Band. Adolph Müller. стр. 615. 
  2. ^ Benedykt Zientara (2001). Heinrich der Bärtige und seine Zeit. Politik und Gesellschaft im mittelalterlichen Schlesien. Schriften des Bundesinstitut für Kultur und Geschichte der Deutschen im östlichen Europa, Band 17. München: Oldenbourg Wissenschaftsverlag. стр. 32. ISBN 3-486-56615-6. 

Литература

уреди
  • Брежане // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — Санкт-Петербург, 1890—1907.