Англо-египатски рат
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Англо-египатски рат вођен је 1882. године између египатских и суданских снага под Ахмедом Урабијем са једне и британске војске са друге стране. Завршен је поразом Египта.
| Англо-египатски рат | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Александрија након бомбардовања | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Египатски кедиват |
 Британско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Ахмед Ураби | Гарнет Вулзли | ||||||
| Јачина | |||||||
| 40.560 људи | непознато | ||||||
Увод уреди
Године 1863. на египатски престо дошао је Исмаил. Он је жудео да Египат учини европском, а не афричком земљом. То је довело до више непромишљених и неодмерених трошкова који су, истина, подигли ниво живота и модернизације Египта, али су истовремено довели до његове пропасти. Исмаил је 1867. године од турског султана по високој цени купио титулу кедива (господара). Египат је проглашен кедиватом. То је, у суштини, значило признавање скоро пуног суверенитета Египта. Међутим, истовремено је значило и удвостручење дажбина.
Рат уреди
У време Исмаилове владавине, европски чиновници, васпитачи, саветници и војници масовно су пристизали у Египат. Странци су имали повлашћени положај; били су ослобођени од високих пореза, за њих су формирани посебни судови и сл. То је довело до гурања Египћана у страну, а истовремено и до појаве египатског национализма. Резултат је националистички устанак Ураби-паше 1881. године. Француска се повлачи, а Британија је одлучила да војно интервенише. Дана 11. јула 1882. бомбардована је Александрија, а након четири дана град је освојен. Након победа у бици код Тел ел Кабира (Гарнет Вулзли и Ураби-паша) Британија је загосподарила Египтом. Стратешка важност Суецког канала била је превелика да би Британци могли толерисати независност Египта. Влада у Лондону је, након извесних недоумица, одлучила да у Каиру постави генералног конзула. Он би требало да влада Египтом у име Британаца. Египат се сада налазио у парадоксалној ситуацији. Званично је и даље био део Османског царства, али је њиме управљао вицекраљ (кедив) независан од Истанбула који је, заправо, био под политичком и војном контролом Велике Британије.
Види још уреди
Извори уреди
- Војна енциклопедија, том 2, Београд 1971. година, 2. издање
- Историја средњег истока, Масимо Кампанини, Клио, 2001. година