Бруснички мајдани камена

Бруснички мајдани камена налазе се у атару села Брусница, општина Горњи Милановац. Сматра се да је село по овом камену од којих се праве брусеви управо и добило име.[1] У Брусници су постојала два мајдана камена: Мауковац и Тоцилине. Црвенкасти мауковачки и жућкаст тоцилински пешчар приближне су тврдоће.[2]

Пешчар са Тоцилина, узорак 20х15 cm

Својства камена

уреди

Пешчари су седиментне стене настале таложењем минерала различитог састава и величине зрна. Њихова употреба претежно зависи од крупноће гранулата.

Употреба

уреди

У прошлости, камен из брусничких мајдана највише је коришћен за различите намене у грађевинарству и прављење камених корита. Жућкасти пешчар најфиније структуре употребљаван је за израду брусева и тоцила.[3] Велику примену имао је и у изради надгробних споменика таковског и љубићског краја.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ а б Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  3. ^ Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Кон зервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7. 

Литература

уреди
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.