Буруњор
Буруњор (енгл. Burrunjor) је митолошко биће из митологије абориџинских народа. Ово биће наводно обитава у дивљини Аустралије.
![]() | |
Група: | митолошко биће, криптид |
---|---|
Подгрупа: | "Живи диносаурус" |
Подручје: | ![]() |
Станиште: | дивљина Аустралије |
Етимологија назива
уредиДруги називи
уредиДиљем Аустралије постоје и други називи за буруњора, као што су:
Опис криптида
уредиОпис буруњора у митологији и народним предањима
уредиУ митологији буруњор је биће које је описано као двоножни гмизавац са дугим задњим ногама налик птичјима, са кратким рукама, и са главом и репом крокодила. Ово биће је опасано, и убија и једе све животиње и људе на које наиђе, и његова рика је заглушујућа.
Опис буруњора из модерног доба
уредиУ креационизму
уредиПрема ријечима креациониста буруњор је један од доказа да су људи живјели заједно са диносаурусима. Они га описују као биће налик на тероподског диносауруса. Ово биће је високо 6 метара и дуго 10 метара, има двије кратке руке са оштрим канџама, дуги реп, стопе су му широке 76 центиметара, снажне чељусти пуне оштрих зуба, и кожа овог биће је слична кожи крокодила.
Хронологија сусрета са овим бићем и виђења
уреди- 1950. године аустралски сточари, из околине града Бурктауна, су властима пријављивали наводне случајеве да је непозната огромна звјер нападала и убијала њихову стоку. Према њиховим ријечима, ово биће је увијек иза себе остављало велике тропрсте отиске;
- 1950. године Џек Пекам, на подручју Арнемове земље, је наводно пронашао велике тропрсте отиске;
- 1957. године аустралски сточари, са подручја око ријеке Макартур (у Сјеверном територију), су наводно пронашли остатке напола поједене стоке коју је убила непозната велика звијер;
- 1960. године, у близини градова Алис Спрингс и Маунт Ајза (у Квинсленду), су наводно пронађени тропрсти отисци налик отисцима тероподских диносауруса;
- 1961. године, у близини мјеста Лагун Крик, Џон Метју се наводно сурео са великим гмизавцем који је био дуг око 10 метара;
- 1961. године, у сјеверно од Маунт Ајза, један ловац се наводно сурео са великим гмизавцем који је био дуг око 8 метара;
- 1978. године, у дивљини Сјеверне територије, два абориџинска трагача и полицајац се наводно сусрели са великом животињом која их је уплашила и навела их да напусте мјесто гдје су кампирали;
- 1979. године, у дивљини сјеверно од града града Бурктауна, неколико абориџински рибара је наводно пронашли тропрсте отиске налик отисцима тероподских диносауруса;
- 1980. године, на подручју Камуна дистрикта, Макс Филд је наводно пронашао тропрсте отиске налик отисцима тероподских диносауруса;
- 1980. године, на подручју Голф Кантрија (у близини Карпентаријског залива), сточар Чарлс се наводно сусрео са великим гмизавцем који је у својим чељустима носио једну крава. Такође су у близини наводно пронађени тропрсти отисци налик отисцима тероподских диносауруса;
- 1982. године, на источном подручју Арнемове земље, је наводно виђен гмизавац величине одраслог човјека;
- 1984. године, у близини града Нарума (у Новом Јужном Велсу), су наводно пронађени тропрсти отисци налик отисцима тероподских диносауруса. Били су широки 76 центиметара;
- 1985. године, на путу поред ријеке Ропер (са подручја Сјеверне територије), се десило посљедње виђење буруњора. Према ријечима свједока ово биће је било високо 6 метара.
Могуће објашњење овог криптида
уредиПостоји неколико могући објашњења за неке од описа овог криптида. У овим случајевима се ради о културолошким сјећањима Абориџина на двије врсте велики изумрли гмизавца који су некада настањивала Аустралску дивљину:
- Мегаленија приска (лат. Megalania prisca) - највећа врста гуштера из породице варана. Ова врста је била дуга 7,9 метара и тешка до 320 килограма. Мегаленија је живјела у Плеистоцену (до прије неки 40.000 година)[1][2]. Била је главни предатор у Аустралији до свог изумирања. Иако постоје наводне приче које говоре о сусретима модерни људи са живим примјерцима мегаленије[3][4], не постоје чврсти докази који би доказали тврдње да ова врста још постоји у Аустралској дивљини. Рекс Гилрој, познати аустралијски криптозоолог је 2009. године заједно са херпентологом Тонијем Герардом и стручњаком за аустралијску дивљину Геријем Опитом организовао експедицију која је за циљ имала пронаћи чврсте доказе о постојању живи примјерака Мегаленије. Експедиција се десила у nационалном парку Волеми у Новом Јужном Велсу. Овај тим истраживача је поставио мамце и камере које је требало да забиљеже евентуалне активности на подручју, међутим, експедиција није пронашла никакве доказе о постојању живи примјерака. Могућност да ова древна врста и данас лута негде у неприступачним дјеловима Аустралије је веома мала, и спада у подручје криптозоологије;
- и Куикана фортирострум (лат. Quinkana fortirostrum) - највећа врста копнени крокодила из рода Куикана (лат. Quinkana) која је живјела у исто вријеме кад и Мегаленија. Ова врста је била дуга 6 метара и тешка до 320 килограма.
-
реконструкција изгледа врсте Мегаленија приска
-
однос величина између највећи гуштера из породице варана у поређењу са одраслим човјеком
-
однос величина између велики копнени месождера из различити група кичмењака у поређењу са одраслим човјеком
-
реконструкција изгледа Куикана фортирострум
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Price, Gilbert J.; Louys, Julien; Cramb, Jonathan; Feng, Yue-xing; Zhao, Jian-xin; Hocknull, Scott A.; Webb, Gregory E.; Nguyen, Ai Duc; Joannes-Boyau, Renaud (01. 10. 2015). „Temporal overlap of humans and giant lizards (Varanidae; Squamata) in Pleistocene Australia”. Quaternary Science Reviews. 125: 98 — 105. doi:10.1016/j.quascirev.2015.08.013.
- ^ Molnar 2004
- ^ „Australian Giant Reptilian Monsters - Queensland Reports”. Приступљено 22. 03. 2012.
- ^ Eberhart, George (2002). A Guide to Cryptozoology Mysterious Creatures Volume 1 A-M. ABC-CLIO. стр. 28.
Литература
уреди- Molnar, Ralph E. (2004). Dragons in the dust: the paleobiology of the giant monitor lizard Megalania. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34374-1.
- Gilroy, Rex (2013). Burrunjor: The Search for Australia’s Living Tyrannasaurus. Uru Publications.