Васпитач (часопис)
Васпитач је био педагошки часопис, који је излазио 1881. године у Београду. Часопис је био намењен првенствено васпитачима, учитељима, наставницима и педагозима генерално. У њему су објављивани текстови о српским школама, о образовању и васпитању, о књижевности, о нормама понашања, као и други едукативни садржаји о различитим темама. Уредник овог часописа био је професор Војислав Бакић, а више професора и учитеља је учествовало у његовом стварању. Часопис је излазио два пута месечно и укупно је објављено 18 свезака, док га сам Бакић није угасио након што је Учитељско удружење донело одлуку да покрене свој часопис Учитељ. Многи учитељи и наставници су слали своје чланке Васпитачу, а такође и дописе и извештаје о стању школа у разним српским крајевима.[1] Часопис је штампан у Државној штампарији, а цена годишње претплате износила је 8 динара.
 Насловна страна листа Васпитач | |
| Тип | педагошки часопис |
|---|---|
| Главни уредник | Војислав Бакић |
| Оснивање | 1881 |
| Језик | српски |
| Град | Београд |
| Земља | Кнежевина Србија |
Програм Васпитача
уредиЗадатак
уредиВаспитач је пред себе ставио задатак да одржава духовну везу између учитељске школе и основних школа и да учитељима да прилику да се читањем и радом у том листу усавршавају у педагошком знању и школском раду. Такође, Васпитач је настојао да одржава хармонију између свих васпитних завода, као и између родитељске куће, основне и средње школе.[1]
Садржај
уредиУ Васпитачу су се могли читати чланци из опште педагогије, као и текстови из оних оних наука које су служиле као помоћне науке педагогији, пре свега из физичке антропологије, хигијене, психологије и етике.[1] Затим, присутни су били и чланци из примењене педагогије, као и они о домаћем (кућном) васпитању. Писало се и о уређењу основних и средњих школа, као и о оним школама у којима су се обучавали наставници. Било је и текстова о историјском развитку педагошких начела и појединих завода за васпитавање код разних народа.[1]
У Васпитачу су објављивани и извештаји о садашњем стању и напредовању просвете код Срба и других народа, рецензије педагошких и школских књига и часописа, као и извештаји о раду учитељских зборова и скупштина. Такође, постојао је и део који се звао смесице, у коме су биле објављене различите изреке о васпитавању, учитељска питања и ђачки одговори.[1] Објављиване су и белешке из школске статистике, белешке о упражњеним учитељским и професорским местима, као и питања читалаца и одговори уредништва на иста.[2]
Правац
уредиВаспитач је свој правац одредио као научно-педагошки и као такав примао је само оне чланке, који су се слагали са научном педагогијом. Васпитач је заступао природни развитак и слободну саморадњу васпитаника у кући и школи, насупрот дресури и механизму у васпитању.[1] Такође, овај лист је био обојен српским духом и тежњом за уједињење свих Словена. Васпитач је чувао српски народни карактер и обичаје, народну веру и установе, доводећи их у сагласност са педагошким начелима. Такође, неговао је српско и словенско родољубље, којим васпитачи треба да задоје своје васпитанике.[1] Често су објављивани и чланци о православној вери и то је био један од начина да се очува традиција и негује национални дух.[3]