Весели четвртак (часопис)

За друге употребе, погледајте Весели четвртак (вишезначна одредница).

Весели четвртак је илустровани дечји лист који је излазио у Београду 1932. и 1933. године. Појавио се у продаји 7. јануара 1932. године. Издавала га је „Нова штампарија” из Београда, а уређивали Јелена Зрнић, Светислав Лазић и Гргур Костић. Лист је излазио једном недељно, четвртком и продаван је по цени од два динара.[2]

Весели четвртак
Veseli četvrtak - strip Mika Miš na središnjioj strani.png
Средишња страна часописа, у коме се први пут појавио чувени домаћи стрип "Мика Миш" Ивана Шеншина
Типилустровани дечји лист
Формат19,5×24,5 cm
ИздавачНова штампарија
Главни уредникЈелена Зрнић, Светислав Лазић и Гргур Костић
Оснивање1932.
Језиксрпски
Укидање1933.
ГрадБеоград
ЗемљаСрбија[1]

У првом броју Веселог четвртка први пут се појавио чувени стрип Мика Миш (цртани лик), аутора Ивана Шеншина, копија чувеног Дизнијевог јунака Микија Мауса.[3]

ИсторијаУреди

Први број Веселог четвртка појавио се у продаји 7. јануара 1932. године. Излазио је непуне две године, а последњи број изашао је 28. септембра 1933. Објављено је укупно 39 бројева овог часописа. У броју 39, који је вероватно био последњи, стоји обавештење да ће следећи број изаћи у октобру, али се изгледа он није појавио.

Непосредно пред излазак првог броја издат је и један рекламни примерак са свега четири стране, али форматом и графичком опремом идентичан каснијим редовним бројевима Веселог четвртка.[2]

Један од сарадника у листу, новинар Божа Ковачевић, у Веснику часопису Савеза удружења православног свештенства, у бр. 723 за 1983. годину каже да је Весели четвртак излазио у Земуну још 1924. године и био штампан у Штампарији "Макарије". Према његовим речима, престао је да излази после пропасти ове штампарије, а поново је покренут 1932. године, под истим уредништвом.[1]

Изглед часописаУреди

Штампан је на формату 19,5×24,5 цм. Корице и четири унутрашње стране отискиване су у две боје, а остале у црно-белој техници их повремено у плавој боји. Стрип је објављиван на 16 страна.[2] Познато је да је бар један, последњи број, штампан у два издања - ћирилицом и латиницом.[1]

Последњи објављен у 1932. години био је број 52, а од 1933. нумерација поново почиње од броја 1.[2]

СадржајУреди

Од укупно 16 страна „Весели четвртак” је три до четири одвајао за стриповане прилоге. Преостали део листа био је испуњен причама, песмама и загонеткама.

Већ у првом броју на средњим обојеним странама почиње стрип „Доживљаји Мике Миша” и то је било прво појављивање овог стрипа у јавности. Интересантно је међутим да је ова сторија потекла из пера домаћих аутора, потписана са „измишља чика Божа (Божидар Ковачевић) и црта Чика Ика (Иван Шеншин)”. После гашења Веселог четвртка стрип је наставио да излази на страницама часописа Мика Миш (од 1936) и Микијевог царства. У 34. броју, Иван Шеншин је последњи пут потписао стрип „Доживљаји Мике Миша” и после остварених 408 слика препустио га другом аутору, потписаном иницијалима М. С.

У наредним бројевима Весели четвртак поред редовног стрипа „Доживљаји Мике Миша” доноси неколико стрип каишева (усправних и положених) са обавезним пропратним текстом испод слике писаним у стиху. Њихови наслови гласе „Досетљиви чика Аца“, „Малишино страдање“, „Страдање господин Симиног цилиндра”, „Лакомислени ној”, „Кад је човек кратковид” и други. Ликовни ниво ових стрипова варира од каиша до каиша у зависности од талента њихових твораца. У „Весели четвртак” доспели су несумњиво из иностраних листова и часописа. Временом се на страницама листа усталио и стрип „Чика Тошино страдање”, мада није излазио баш у сваком броју.

У 8. броју појавио се каиш стрипа „Адамсон”, најпопуларнијег шведског јунака, који је у пропратном тексту назван Сима. У 32. броју на последњој страни појавио се чувени стрип „Бим и Бум” у табли од шест слика, са пропратним текстом у стиху и под именом Тића и Мића, а једна епизода објављена је и у 52. броју (од 29. децембра 1932.), овога пута названи Ћира и Спира. Мачак Феликс појавио се у 40. броју као „Мацан Марко”, а у 49. броју као „Мачак Марко”.

Стрипови објављивани на последњој страни листа најчешће нису имали наслове. Текст се по правилу налазио испод слике и без изузетка био је писан у стиху. Чак се и приликом повременог објављивања наслова стрипова водило рачуна о томе да се они римују: „Медвед Славко и Чупавко”, „Чика Мика и пудлица Дика”, „Чудне слике из Африке„ и слични.

Први број који се појавио у 1933. години поново је носио редни број један. На средњим странама донео је по мало необичан стрип, у коме се текст налазио испод слика али и са стране. У 4. броју из 1933. објављен је стрип Вилхелма Буша „Чика Сима страда и кад се не нада”. У наслову је писало и следеће: „Славни Буш нацртао, чика Света (Светислав Лазић) песме дао”. У броју 14 почео стрип „Доживљаји Пат и Паташона”, окончан три месеца касније, да би га сменио стрип „Даша и Гаша”. Убрзо након тога, Весели четвртак је престао да излази.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Весели четвртак : илустровани дечји лист”. Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Приступљено 19. 11. 2020. 
  2. ^ а б в г д Draginčić, Slavko; Zupan, Zdravko. „Veseli četvrtak (1932/33)”. Projekat Rastko. Приступљено 22. 11. 2020. 
  3. ^ „Mikija Mausa stvarali i domaći crtači”. Danas. 15. 11. 2019. Приступљено 22. 11. 2020.