Википедија:Гласање/Приједлог/Бирократе

Како би се испоштовала правила, покрећем расправу о промјени појединих правила на Википедији која су везана за рад бирократа.

А. Смањење периода неактивности администратора и бирократа

Приједлог бр. 1

Смањење периода неактивности администратора на 6 мјесеци са досадашњих годину дана и примјењивање тог правила и на бирократе.

Уколико администратор и/или бирократа у року од шест мјесеци не направи ниједну измјену за коју му је потребно да користи администраторске и/или бирократске алатке, аутоматски му се скидају права.

Б. Промјена ограничења броја бирократа

Приједлог бр. 1

Повећање ограничења на 50%

Ново правило би гласило:

Кандидатура за добијање бирократских права је могућа само у случају да је проценат бирократа у односу на администраторе мањи од 50%.

Самим тим, оваквом променом би на Википедији на српском могло да постоји највише упола мање бирократа од укупног броја активних администратора.

Приједлог бр. 2

Укидање постојећег правила

Не постоји ограничење броја бирократа у односу на број администратора, односно сваки администратор се може пријавити за добијање ових права. Раније је, приликом каднидовања за администраторска права, корисник могао да наведе да жели бирократска права и она би му, уколико је био изабран за администратора, била аутоматски додељена. С обзиром да нису сви администратори користили бирократска права, дошло је до ситуације да постоји превелики број бирократа који не користе своја права, због чега је и уведено ово правило (пре 12 година).

В. Дозвола корисницима да истовремено буду бирократе и чекјузери

Приједлог бр. 1

Укидање постојећег правила по коме корисник мора да се одрекне бирократских права уколико жели да постане чекјузер.

Коментари

Да ли то значи да би се за сваки од ова четири предлога гласало за/против, па ће сваки од тих предлога бити усвојен ако има 70% већине за (наравно, са ограничењем да се за Б1 и Б2 не може гласати истовремено за)? У том случају се поставља хипотетичко питање шта радити ако и Б1 и Б2 прођу? --Ф± 07:38, 5. септембар 2018. (CEST)

 Коментар: Период неактивности администратора би поред временског периода, требали ограничити и одређеним бројем измена. Јер овако администратор може с времена на време свратити на Википедију, направити 2-3 измене и на тај начин вештачки одржавати свој статус. Ево на пример од садашњих 15 администратора, свакодневно их је активно јако мало, а 1/3 је неактивна. Примера ради администратор Јованвб у 2018. има 95, у 2017. има 16, а у 2016. има 145 измена. Геологичарка је слабо активна у последњих пет година и за читав тај период има свега 546 измене, од чега 2018-10, 2017-37 и 2016-38. Обрадовић Горан је такође слабо активан и за целу годину има 195 измена, Бурга 182 измене и др. Не бих желео да се било ко од „прозваних” увреди, али они се не могу подвести под активне администраторе. --Pinki (разговор) 09:17, 5. септембар 2018. (CEST)

@Pinki: ово је ваљда само расправа, није још увек почело гласање. @Dungodung: па прочитај правила на страници коју упорно помињеш. Она каже да од укупног броја људи који гласају за предлог мора бити 70 или више процената за да би се он усвојио. А што се тиче ситуације Б1 vs Б2, она само показује да правила на којима инсистирате нису добро дефинисана. Ако је већ страница намењена гласању, онда би ваљда требало да у потпуности дефинише правила било каквог гласања.

@Pinki: што се тиче броја измена. Мислим да сам већ рекао, али није на одмет да поновим. Кад администратор обрише или заштити неки чланак, блокира неког корисника или искористи било коју администраторску могућност, то му се не рачуна као измена, тако да (хипотетички) администратор не мора да измени ниједан чланак током годину дана, а упркос томе може да буде и те како активан. Е сад, то што се таква ситуација не дешава, већ увек иде једно с другим, мислим да то није довољан разлог да натерамо администраторе да се баве и уређивањем. --Miljan Simonović (разговор) 11:53, 5. септембар 2018. (CEST)

Никада нисам био сагласан са том упорном пропагандом да админу није потребно да буде активни уредник како би вршио своје дужности. Баш напротив, онда он нема осјећаја за заједницу и самим тим се мора клонити од неке озбиљније и дубље расправе (што га чини бескорисним). Сваки админ који је изабран апсолутно нема потребе да се клони уређивања, расправа нити „свађа” са корисницима (јер тиме није непристрасан већ лицемјеран). Сваки админ/уредник има право на свој став и може бити декларисани симпатизер/мрзитељ неке политичке странке или фудбалског клуба и то га не спречава да уређује чланке о тим стварима (јер постоје правила и други уредници који контролишу ради ли он то на енциклопедијски начин). Свако од нас има право писати шта год хоће на СЗР, али ГИП је већ друга ствар. Ја ћу подсјетити да је овдје сваки админ изабран тако што је био константно активан и присутан и тиме постао препознатљив у заједници чиме је и стекао услове да се кандидује (а не тако што је био неактиван па изабран жријебом). Тако да та прича како треба задржавати касту неактивних админа/уредника (а не може се објаснити каква је корист од њих) за мене је само шупља прича. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:52, 5. септембар 2018. (CEST) с. р.

@Жељко Тодоровић: апсолутно се слажем, зато сам и написао хипотетички, али пракса каже да то увек иде једно с другим. Можда треба питати управо њих, шта они мисле о томе и зашто не желе да се одрекну права, иако је чињеница да нису довољно активни. --Miljan Simonović (разговор) 17:50, 5. септембар 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: мислим да је @Жељко Тодоровић: дао сасвим лепо објашњење у прилог мог излагања о неактивности администратора. Ако неко ко је администратор дужи период не уређује Википедију, не разумем зашто би имао администраторска права? Такође се слажем с тобом да треба њих питати због чега се не одричу админ права, ако нису активни. Ми смо ове године добили двојицу, а изгубили једног администратора тако да смо на +1. Иначе БокицаК је неко ко је свакодневно активан и штета је што је он изгубио админ права. Треба покренути кампању, тј охрабрити барем још 2-3 активна корисника да се кандидиују за администраторе. --Pinki (разговор) 20:04, 5. септембар 2018. (CEST)

Пинки, ово и даље није гласање, тако да нема потребе да стављаш гласове. За сада само дискутујемо. Миљане, иако је то правило старо више од десет година, па самим тим не може бити савршено ни у ком погледу, мислим да никад ни неће постојати политика гласања која ће покрити све могуће сценарије. Она треба бити општа и дати одређене смернице и оквире, а све остало може бити ствар жеље и здравог разума. Као што рекох, можемо да причамо и о самој политици гласања — ниједна политика није непромењива (осим стубова :)). --Ф± 22:38, 5. септембар 2018. (CEST)

Ово је практично наставак дискусије која је била на Википедија:Трг/Википолитика. Тамо сам поменуо нека могућа решења:

• повећати проценат дозвољених бирократа у односу на број администратора (30%, 40% или 50% уместо садашњих 20%)
• повећати број администратора, па ће то повећати квоту и за бирократске позиције
• бирократама скренути пажњу да их је органичен број и да ако су спречени да се тиме баве није срамота да се одрекну права како би се изабрао неко други

Овде бих то мало допунио. Неактивност администратора је мањи проблем него неактивност бирократа јер код администратора не постоји ограничење у броју, док код бирократа има. И поред тога број администратора је у сталном паду па је рад на повећању администратора нешто чиме би требало да се цела заједница позабави. То не захтева измену правила, а допринеће и већој квоти бирократа. Неактивност бирократа је овде већи проблем, поменуо сам тамо да би за наш пројекат и један активни бирократа био довољан јер те врсте посла нема толико много да не би могао да постигне, али је наравно добро да их има више. У том смислу би било добро, ако остане лимит у броју бирократа, да се пооштре критеријуми за скидање тог права. Када је ово правило уведено имали смо бар 5 бирократа што је могло јер је и админситратора било знатно више, тако да се може размишљати да измена буде и у апсолутном броју, нпр. да ако је број бирократа мањи од 5 или је проценат мањи од 30% администратора да се може бирати нови. Тако да када се ово преточи у измене правила, то би било овако: Код предлога А не бих дирао администраторе, само бих бирократе пооштрио на тих 6 месеци при чему се може прецизирати шта да није радио тих 6 месеци (уређивао Википедију, користио админ или бирократке алатке). Што се тиче предлога Б додао бих да то не зависи само од процента него и ако падне испод неког асполутног броја, рецимо 5 (као што сам горе већ поменуо). Што се процента тиче онда је он мање битан, али може да остане због случаја када буде било много администратора, тако да бих ту повећао на 30% уместо 50%. Мислим да не треба укидати правила о ограничењу бирократа јер је то право које је боље да има мањи број проверених корисника, а није ни потребно да га имају сви администратори него они присутни и од поверења. Што се тиче предлога В ја се не сећам да је неко од нас формално тражио да се одрекнемо бирократских права да би постали чекјузери нити да постоји неко тако правило, него је то било због избегавања гомилања функција посебно у моменту када је већ било превише других бирократа. Тако да ако помињемо укидање правила било би добро да га нађемо да ли уопште постоји, да не гласамо џабе :). --Ђорђе Стакић (р) 09:07, 6. септембар 2018. (CEST)

Ова расправа је мало замрла, па нисам сигуран како ће предлагач поступити. Стога бих дао запажање у вези са предлозима Б 1 и 2 који су од неких оквалификовани као контрадикторни. Прво, мислим да је расположење више у правцу тога да постоји ограничење од 50% (него да га нема никако), тако да би то можда требало ићи као једино у гласање. Ипак, и ако би ишла оба предлога не мислим да је то контрадикторно. Истовремено усвојено неограничење поништило би такође усвојено ограничење од 50%. Просто, ради се о либерализацији правила и нормално да оно крајње либерално (са подршком преко 70% заједнице) односи побједу. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:08, 11. септембар 2018. (CEST) с. р.

@Жељко Тодоровић: 70% чега? Заједница је укупни број постојећих налога на Википедији на српском, тако да сигурно неће бити изгласано ако је неопходно толико подршке. 70% гласова за од укупног броја гласова је смисленије, што значи да може да се гласа и за и против предлога. Дакле, В) не иде на гласање пошто то правило заправо ни не постоји, па се ни не може променити. А) је класично — од укупног броја гласова мора бити 70 или више процената за. Б1) или Б2) — који год буде имао више од 70% гласова за се усваја. Мислим да је овако океј.

Расправа би, према правилима, требало да траје до 15. 9, тако да се тек 16. покреће гласање. Правило каже минимум 10 дана, али мислим да је 10 дана довољно, с обзиром да је расправа била и више него видљива због постојећег банера.--Miljan Simonović (разговор) 01:21, 12. септембар 2018. (CEST)

Заједница није укупан број постојећих налога. Укупан број постојећих налога је укупан број постојећих налога. Што се тиче гласања, @Dungodung: је говорио шта ако и Б1 и Б2 буду на гласању и буду усвојени. Мој поглед на то јесте такав да се оба предлога тичу либерализације постојећег правила и ако би оба била усвојена онда се примјењује онај крајњи либералан (тј. непостојање ограничења). Међутим, предлагач ипак треба да изабере један од предлога и да на гласање. Што се тиче предлога В, ту сам сагласан, о томе је немогуће се изјаснити јер правило и не постоји на шта је већ скренута пажња. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:53, 12. септембар 2018. (CEST) с. р.

Па ако су се оба јавила као предлози, нек иду оба на гласање. Ако оба прођу, онда управо то — усваја се онај либералнији, а ако прође један, онда се усваја тај. --Miljan Simonović (разговор) 21:06, 12. септембар 2018. (CEST)

@Ранко Николић: хоћеш да покренеш гласање? --Miljan Simonović (разговор) 20:58, 16. септембар 2018. (CEST)

---

@Ранко Николић: хвала на одговору. Расправа је након више од десет дана затворена и гласање је отворено на овој страни. --Miljan Simonović (разговор) 01:11, 22. септембар 2018. (CEST)

Ја сам и заборавио за ово . — Ранко   Нико лић  ✉ 01:20, 22. септембар 2018. (CEST)