Википедија:Малтретирање

Малтретирање се дефинише као случај узнемирујућег и разорног понашања које разумном и објективном посматрачу делује као намера изазивања негативних осећаја код циљане особе или особа, притом обично (али не и увек) у намери застрашивања мете. Често, намера људи који малтретирају јесте да учине својој мети уређивање Википедије неугодним, да је поткопају, застраше, или ју охрабривати да у потпуности престане да уређује Википедију.

Малтретирање се понекад описује као кршење правила као што су Википедија:Не ометајте Википедију да бисте доказали да сте у праву и Википедија:Без личних напада, иако је заправо и подскуп и посебан случај обе ове теме, у исто време и засебан од обе из значењских разлога. Правило „без личних напада” првенствено говори о садржају, а не о понашању (на пример, називање одређених уредника „троглодитима” јесте кршење правила „без личних напада”, али се овде не ради о малтретирању), док правило „Не ометајте Википедију да бисте доказали да сте у праву” покрива многа мање злобна понашања која се, иако неприхватљива, не сматрају малтретирањем (на пример, ометање пројекта како би се ојачала сопствена тврдња). Ипак, подскуп је обоје, јер се ради о узнемиравању ради доказивања властитог циља, као и о покушају личног напада на другог уредника Википедије.

Врсте малтретирања

Не постоји начин набрајања свих врста понашања која се сматрају малтретирањем. Једна од тежњи нападача јесте смишљање нових и домишљатих начина у додијавању својим жртвама. У досадашњем раду, малтретирање на Википедији укључивало је и:

Праћење уредника на другом чланку ради настављања узнемиравања (познато и као википраћење)

Термин википраћење описује праћење уредника кроз читаву Википедију уз уређивање истих чланака којима доприноси и мета, у намери да се код мете изазову негативна осећања страха, узнемирености или додијавања.

Овај појам не укључује праћење уредника ради исправака грешака које, на пример, крше правила Википедије, или посматрање и бележење доприноса уредника; ови записи су уосталом јавни са и те како добрим разлогом. Најважнији део јесте ометање — ометање се сматра штетним. Википраћење јесте праћење корисника са циљем да га се малтретира.

Циљани лични напади

Не сматрају се сви лични напади малтретирањем, али ако уредник узастопно врши личне нападе на другог уредника или групу уредника, онда се ради о потпуно другој ствари.

Претње

Претње упућене другој особи сматрају се малтретирањем исте. Сарадник може претити другоме да ће му наудити, ометати његов рад на Википедији, или му наудити на било какав други начин. Правне претње се сматрају посебним случајем, и подлежу засебним правилима. Сарадници који изрекну правне претње ће обично бити блокирани на неодређено време.

Објављивање личних података

Објављивање личних података другог сарадника (какви су његово право име, адреса становања или радног места, број телефона, адреса електронске поште, или било који други податак адресног типа, независно од тога да ли се ради о тачном податку) сматра се малтретирањем, осим ако је сарадник добровољно открио те податке о себи. Овакви случајеви могу довести особу у неоправдан, неизазван и непожељан ризик у „стварном свету” или у другим медијима. Ово се правило примењује без обзира на то да ли се особа чији се подаци објављују идентификује и као уредник Википедије. Исто тако, примењује се у случајевима када су уредници тражили промену корисничког имена, али се њихови старији потписи могу наћи у архиви.

Малтретирање уредника у корисничком простору

Стављање бројних лажних или проблематичних оптужби и упозорења на уредникову страницу за разговор, враћање коментара након што их је уредник уклонио, постављање етикета 'сумњивог чарапића' на корисничке странице активних сарадника, или покушаји постављања и приказивања материјала за које уредник сматра да су узнемирујући или непристојни у њиховом корисничком простору сматра се честим обликом малтретирања.

Корисничка страница је простор који је намењен кориснику који жели да да неке основне податке о себи, док корисничка страница за разговор служи за комуникацију са другим уредницима. Ниједна од њих није ту као 'зид срама' и не сме бити коришћена за приказивање претпостављених проблема са уредником осим ако је уреднички рачун већ блокиран као крајњи резултат тих проблема. Што се било које врсте садржаја која уистину мора бити приказана, или склоњена, на њих требате без оклевања скренути пажњу администраторима.

Малтретирање ван викија

Малтретирање других Википедијанаца у видовима комуникације (укључујући и интернетске форуме и сл.) које не контролише Задужбина Викимедија доводи до сумње да ли су дејства уредника на вики пројектима заиста у најбољој намери. Према Википедија:Без личних напада, малтретирање ван викија може бити и биће сматрано за отежавајући чинилац од стране администратора и сматра се прихватљивим доказом у поступку решавања сукоба. У неким случајевима, докази ће бити прослеђени приватном електронском поштом. Као и у случају малтретирања на викију, малтретирање ван викија може бити основа за блокирање и, у екстремним случајевима, забрану приступа. Са кршењима приватности ван викија ће се посебно тешко поступати.

Малтретирање других Википедијанаца коришћењем спољашњих веза се сматра једнаким постављању личних напада на Википедији. На енглеској Википедији, Арбитражни комитет је одлучио да везе ка спољашњим малтретирањима, личним нападима или кршењима приватности против Википедијанаца нису дозвољени „под било којим условима” и морају бити уклоњени. Такав материјал може бити уклоњен по виђењу, и његово уклањање не подлеже правилу о три враћања. Поновно или намерно укључивање таквог материјала може бити основа за забрану приступа.

Ранији примери

Лични напади

На Википедији на енглеском језику постоји попис арбитражних случајева везаних за личне нападе који могу дати оквирне идеје онима који траже даље информације: en:Wikipedia:Arbitration policy/Precedents#Personal attacks (and associated principles)

Википраћење

Википраћење је било предмет у најмање два поступка Арбитражног комитета на енглеској Википедији (и додатни фактор у још једном). У оба је случаја, радња „праћења некога уоколо”, није била јединствен напад, већ је била прилично промешана с намером „нападача” да науди целом пројекту.

Види још

• Википедија:Учтивост
• Википедија:Викиетикеција
• Википедија:Претпоставите најбољу намеру