Вилијам I Лав
Вилијам I Лав (око 1143 - замак Стирлинг, 4. децембар 1214) је био краљ Шкотске. Био је унук краља Давида I.[1]
Вилијам I Лав | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1143 |
Датум смрти | 4. децембар 1214.70/71 год.) ( |
Место смрти | замак Стирлинг, |
Породица | |
Супружник | Ерменгарда од Бомона |
Потомство | Margaret of Scotland, Countess of Kent, Isabella of Scotland, Countess of Norfolk, Александар II Шкотски, Isabella Mac William |
Родитељи | Henry of Scotland Ada de Warenne |
Династија | Данкелд |
Краљ Шкотске | |
Претходник | Малколм IV |
Наследник | Александар II Шкотски |
Историја
уредиПорекло
уредиВилијам је био млађи син принца Хенрија, који је био син и наследник краља Давида I (владао 1124-1153). Пошто је принц Хенри умро 1152, краља Давида је наследио Хенријев син Малколм IV (владао 1153-1165), који је умро без деце. Када је Малколм умро (1165), наследио га је млађи брат Вилијем, познат као Вилијем Лав због свог барјака, на коме је био црвени лав на жутом пољу.[2]
Владавина
уредиОд почетка своје владавине Вилијем је повео агресивну политику према Енглеској, покушавајући да поврати Нортамбрију, који је његов брат Малколм IV још 1157. препустио енглеском краљу Хенрију II. Вилијем је искористио грађански рат у Енглеској између краља Хенрију II и његовог најстаријег сина да 1173-1174. два пута упадне у северну Енглеску. Први Вилијемов напад одбила је енглеска погранична властела, а у другом походу сам Вилијем Лав је заробљен приликом опсаде енглеског замка Алнвик. Заробљени шкотски краљ одведен је у замак Фалез у Нормандији, где га је енглески краљ Хенри II натерао да му се закуне на верност као вазал у замену за своју слободу. То је значило да је Вилијем Лав морао да призна да држи Шкотску само по милости енглеског краља. Да би се ово покоравање Шкотске потврдило, шкотске посаде су повучене из замкова у Единбургу, Стирлингу, Роксбургу, Џедбургу и Бервику, и замењене енглеским гарнизонима, чије је издржавање пало на шкотско становништво. Енглеска окупација трајала је све до Хенријеве смрти, када је његов наследник Ричард Лавље Срце (владао 1189-1199), сакупљајући средства за Трећи крсташки рат, пристао да повуче енглеске трупе из Шкотске у замену за огромну суму од 10.000 шкотских марака (око 7.000 енглеских фунти). Сакупљање овог новца (више од 10% укупног годишњег пореза у Шкотској) изазвало је велико незадовољство у народу, али су замкови враћени Шкотима. Током владавине краља Јована Без Земље (1199-1216), Вилијем Лав покушао је да преговорима поврати део Нортамбрије, без икаквог успеха. Умро је 1214. године, након пола века неуспешне владавине. Наследио га је син, Александар II (владао 1214-1249).[3]
Породично стабло
уреди16. Данкан I Шкотски | ||||||||||||||||
8. Малколм III Шкотски | ||||||||||||||||
17. Suthen | ||||||||||||||||
4. Давид I Шкотски | ||||||||||||||||
18. Едвард Изгнаник | ||||||||||||||||
9. Маргарета Шкотска | ||||||||||||||||
19. Агата, супруга Едварда Изгнаника | ||||||||||||||||
2. принц Хенри | ||||||||||||||||
20. Siward, Earl of Northumbria | ||||||||||||||||
10. Waltheof II, Earl of Northumbria | ||||||||||||||||
21. Aelfflaed of Bernicia | ||||||||||||||||
5. Maud, Countess of Huntingdon | ||||||||||||||||
22. Lambert II, Count of Lens | ||||||||||||||||
11. Judith of Lens | ||||||||||||||||
23. Adelaide of Normandy | ||||||||||||||||
1. Вилијам I Лав | ||||||||||||||||
24. Rodulf II de Warenne | ||||||||||||||||
12. William de Warenne, 1st Earl of Surrey | ||||||||||||||||
25. Emma | ||||||||||||||||
6. William de Warenne, 2nd Earl of Surrey | ||||||||||||||||
13. Gundred, Countess of Surrey | ||||||||||||||||
3. Ада де Варен | ||||||||||||||||
28. Анри I | ||||||||||||||||
14. Иго од Вермандоа | ||||||||||||||||
29. Ана Кијевска | ||||||||||||||||
7. Elizabeth of Vermandois | ||||||||||||||||
30. Херберт IV, гроф од Вермандоа | ||||||||||||||||
15. Adelaide, Countess of Vermandois | ||||||||||||||||
31. Adele of Valois | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 225.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 69.
- ^ Самерсет Фрај 2024, стр. 70.
Литература
уреди- Самерсет Фрај, Питер; Самерсет Фрај, Фиона (2024). Историја Шкотске. Београд: Центар за изучавање традиције Укронија. ISBN 978-86-6002-116-0.