Давид I Шкотски

Давид I Шкотски
Давид I Шкотски
Лични подаци
Датум рођења	1084
Датум смрти	24. мај 1153. (68/69 год.)
Место смрти	Карлајл,
Породица
Супружник	Мод, грофица од Хантингтона
Потомство	принц Хенри од Шкотске
Родитељи	Малколм III Шкотски; Маргарета Шкотска
Династија	Данкелд
Краљ Шкотске
Претходник	Александар I Шкотски
Наследник	Малколм IV

Давид I Шкотски (1084 - Карлајл, 24. мај 1153) је био краљ Шкотске из династије Данкелкд. Владао је од 1124. до 1153. године. Традиционално се сматра краљем који је увео феудализам у Шкотску уз свог старијег брата Александра I (владао 1107-1124).^[1]

Историја

Феудализација Шкотске

Давид је био трећи син шкотског краља Малколма III и саксонске принцезе Маргарете Шкотске. Као принц добио је од енглеског краља Хенрија I (1100-1135) велике поседе у Енглеској и путем брака постао енглески гроф (ерл) од Хантингдона, ородивши се и спријатељивши са бројним норманским племићима. Наследивши свог старијег брата Александра I (владао 1107-1124) уз подршку англосаксонске и норманске властеле у Шкотској низији (Лотијан) наставио је да дели велике земљишне поседе у Шкотској својим пријатељима Норманима (већином млађим синовима пограничне енглеске властеле) у замену за војну службу. Међу норманском властелом која су добила земљу у Шкотској за владе краља Давида били су Роберт Фиц-Алан из Бретање који је постао наследни управник (стјуарт) Шкотске (оснивач династије Стјуарт), Бајелови из Пикардије (преци Џона Бејлиола) и породица Брус (преци Роберта Бруса). Са једне стране, тако је положај краља у Шкотској постао јачи, пошто је добио подршку наоружане норманске властеле против келтских племена (кланова) у северним планинским крајевима, чије су се поглавице упорно опирале увођењу централне и наследне краљевске власти. Са друге стране, увођење норманског феудалног система и норманске властеле у Шкотску појачало је енглески утицај у земљи и довело до трајног расцепа између келтског севера земље (Шкотско Горје) и англосаксонско-норманског југа (Шкотска низија), који су се у ово време почели разликовати и по језику. На северу Шкотске и даље се говорио гелски, док је у Шкотској низији у ово време преовладао норманско-енглески језик. Феудални поседи и права њихових власника учвршћени су подизањем бројних замкова, најпре дрвених, а затим и камених у норманском стилу.^[1]^[2]

Сукоби са Енглеском

Иако је увео у Шкотску норманске установе, краљ Давид чврсто је заступао интересе своје земље. Искористио је период грађанског рата између наследника енглеског краља Хенрија I, краља Стивена и краљице Матилде, познат у историји Енглеске као Доба анархије (1135–1154), да заузме велике области северне Енглеске - Камбрију и већи део Нортамберленда - готово без отпора. Умро је у Карлајлу, који је успео да припоји Шкотској.