Виртембергова касарна
Виртембергова касарна или Александрова касарна била је најрепрезентативнија грађевина аустријског Београда у близини истоимене капије на Београдској тврђави, отприлике у линији данашње Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца.[1][2]
| Виртембергова касарна | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Савски венац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | зграда |
| Време настанка | 18. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Положај уреди
Виртенбергова или Александрова касарна, као највећа и најрепрезентативнија зграда у Београдској вароши (са три велика унутрашња дворишта), налазила се на потезу између некадашње кафане Руски цар и Змај Јовине улице и протезала се својом дужом страном, отприлике у линији данашње Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца.[3]
Испред касарне, у правцу Београдске тврђаве, отварао се велики пардни трг (Parade Platz, Platz D’arme) који је био намењен за смену страже, и увежбавање војске за параде и друге активности.[1][4]
Намена уреди
Виртембергова касарна је првобитно планирана за смештај дванаест пешадијских батаљона. Међутим по њеној израдњи, која је окончана 1726. године преименована у резиденцију принца Александра Виртембершког и касарну за смештај његова три гренадирска пука.[1][а]
Архитектура уреди
Виртембергова касарна је била грађевина правоугаоне основе са 232 собе и три дворишта у њеном средишњем делу. Ова спратна грађевина са приземљем и два спрата одвојена венцима, у приземљу је била застакљена прозорима квадратног, а на спратовима правоугаоног облика. Прозори на спрату су се завршавали малим троугаоним забатима.[1][5][6]
На уздужним деловима фасаду су посебно истицали ризалити на угловима чија је ширина одговарала ширини северног и јужног крила, над којима су се налазиле мансарде са по два прозора и забатима украшеним вазама и војничком симболима. Средишњи делови фасада били су посебно истакнути пиластрима који су фланкирали централне спратне прозоре изнад улаза и завршавали се забатима на дужим фасадама, а мансардама са два прозора и забатом, које су понављале у форми оне на ризалитима.[1]
У Виртембергову касарну се улазило кроз врата на свим странама грађевине која су били у облику трема са терасом изнад њега. Мање мансарде са по једним прозором налазиле су се и на краћим (четири) и на дужим странама (шест).[1]
Напомене уреди
- ^ На основу сачуваних планова Београда али и цртежа у Атласу Николе Грансоа де Спара који се чува у Ратном архиву у Бечу.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в г д ђ Немачки Београд У: Ана Р. Милошевић, Визуелна култура Србије под Аустријском влашћу (1718-1739), докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет Београд, 2016, стр. 85, 86.
- ^ П. Васић, Барок у Београду 1718–1739. године, у: Историја Београда 1, Београд 1974 , 577
- ^ Брајовић, Предраг. „Београд кога више нема”. Политикин забавник, Број: 3320 25. 9. 2015. Приступљено 12. 2. 2020.
- ^ „План Београда по завршетку аустријске реконструкције“, Елијас Бек, 1740 -1747, Аугзбург, МГБ Београда, ГИ1/329.
- ^ Т. Стефановић Виловски, Београд од 1717-1739. године, стр. 25
- ^ Д. Ј. Поповић, Грађа за историју Београда од 1711-1739 године, стр. 238.
Спољашње везе уреди
- Београд кога више нема, Путовање у Белиград — Политикин забавник Број: 3320 25. 9. 2015.
- Компјутер открива тајне Виртембергове палате („Политика”, 17. август 2020)