Виртуелна мобилност
Виртуелна мобилност се односи на студенте и наставнике у високом образовању који користе другу институцију ван своје земље да студирају или предају ограничено време, а да физички не напуштају свој дом. Он допуњује физичку мобилност у којој студенти путују на студије у иностранство, као што је програм Еразмус. Ова два облика мобилности заједно чине академску мобилност. Мобилност студената и наставника се перципира као важна питања квалитета у високом образовању. [1] [2]
Постоји и трећа врста мобилности Комбинована мобилност – комбинација виртуелне и физичке мобилности.[3]
Виртуелна мобилност је дефинисана као активност која нуди приступ курсевима и студијским шемама у страној земљи и омогућава комуникацијске активности са наставницима и колегама студентима у иностранству путем нових информационих и комуникационих технологија. [4]
Тежећи европском образовном простору, европски министри образовања сматрају виртуелну мобилност неопходним додатком традиционалним начинима студирања у иностранству који захтевају путовање. У Европи, базе података као што је Educontact пружају студентима преглед доступних курсева.
Позадину јавне политике може се наћи, на пример, у Декларацији о мобилности из Леувена, донету од стране 46 европских министара високог образовања. [5]
Некомерцијални водич за виртуелну мобилност је погодан за универзитете и школе које почињу са виртуелном мобилношћу.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Damme, Dirk Van (јун 2001). „Quality issues in the internationalisation of higher education”. Higher Education. 41 (4): 415—441. doi:10.1023/A:1017598422297.
- ^ Rizvi, Fazal; Lingard, Bob (1. 12. 2000). „Globalization and Education: Complexities and Contingencies”. Educational Theory. 50 (4): 419—426. doi:10.1111/j.1741-5446.2000.00419.x.
- ^ „Програми мобилности”. uns.ac.rs. Приступљено 24. 10. 2023.
- ^ Stansfield, M.; Connolly, T., ур. (2009). Institutional transformation through best practices in virtual campus development : advancing E-learning policies. Hershey, PA: Information Science Reference. ISBN 978-1-60566-358-6.
- ^ „The Bologna Process 2020 – the European Higher Education Area in the new decade: Communiqué of the Conference of European Ministers Responsible for Higher Education, Leuven and Louvain-la-Neuve, 28-29 April 2009” (PDF). 2016-05-12. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2023.