Вишенаменски борбени авион

Вишенаменски борбени авион је способан за више борбених улога, а то су борба ваздух-ваздух, ваздух-тло и извиђање у и из ваздушног простора. Старије генерације вишенаменских борбених авиона испуњавале су те услове са истом основом змаја авиона, а са различитим опремањем и наоружавањем. Ограничено је пилот могао мењати одлуку да у току једног лета пређе са једне врсте задатка на другу.

РАФ Торнадо - пример вишенаменског борбеног авиона
Варијанта F-35C

Код савремених вишенаменских авиона та граница је померена. Ови борбени авиони располажу са нападачко-навигацијским системом у дигиталној технологији и моћним софтвером, који пилоту омогућавава да у току лета, према потреби, промени одлуку и да пређе са једног типа задатка на други. Пилот у томе случају може да једноставно и брзо изврши софтверску реконфигурацију система, за промену задатка и да пређе на реализацију новог, у оквиру могућности тренутно ношених средстава наоружања и опреме у авиону и у његовим контејнерима.

Са вишенаменским авионима, са истим бројем примерака, повећава се ефикасност употребе, организације, командовања и садејства. Рационалнија је експлоатација и постиже се виши степен стандардизације и типизације у систему одбране. Коначно, повољнији су и економски ефекти за исти ниво оперативних задатака.[1]

Историја термина

уреди

Вишенаменски борбени абион је био наслов европског међународног пројекта у 1968. години на изради авиона Торнадо. Пројекат се скраћено називао Вишенаменски авион (МРА - енгл. Multi-Role Aircraft).

Карактеристике пројекта вишенаменског борбеног авиона

уреди

Да би савремени борбени авион испунио вишенаменске услове, мора за то бити његов пројекат посебно оптимизиран у неколико сегмената.

  • Аеродинамика, првенствено крила, мора бити компромисно решена за добре перформансе у целој анвелопи лета.
  • Погон са двопроточним турбомлазним мотором са средњим степеном двопроточности ваздуха од око 0,5.
  • Нападно-навигацијски систем са напредним сензорима (међу којима је најважнији вишенаменски радар) и са моћним рачунаром и уграђеним софтвером.
  • Разноврстан асортиман и довољна количина наоружања.
  • Извршена интеграција извиђачке и опреме за против електронске мере, првенствено у контури авиона, што није могуће са алтернатвним подвешавањем у контејнерима.

Примери

уреди

СФРЈ је развијала Нови авион који би по својим карактеристикама и могућности употребе у потпуности одговарао стандардима једног вишенаменског борбеног авиона.

Регион Држава Авион Примедба
Европа   Велика Британија,
  Немачка и
  Италија
Панавија торнадо Оригинални назив је "Вишенаменски борбени авион".
  Велика Британија,
  Немачка,
  Италија и
  Шпанија.
Јурофајтер тајфун Описан као веома добар ловац за ваздушну премоћ и напад циљева на земљи.[2][3]
  Француска Дасо Мираж 2000
Дасо Рафал Алтернативни назив произвођача је „ловац/ловац-бомбардер“
  Шведска САБ ЈАС 39 Грипен
  Русија Сухој ПАК ФА
Сухој Су-35
Сухој Су-30
Сухој Су-27М
Микојан МиГ-35
Микојан МиГ-29М
Северна Америка    Сједињене Државе  F-4 Фантом
F-16 фајтинг фалкон
F/А-18 Хорнет и F/А-18Е/F Супер Хорнет 'А' у "F/А“ говоре о Јуришнику, а F о ловцу
F-35 лајтнинг II
Азија   Кина  Ченгду Ј-10
  Кина  Шенјанг J-11
  Кина  Ченгду J-20
  Кина  Шенјанг Ј-31
  Кина  and   Пакистан ЈФ-17 Тандер
  Индија ХАЛ Тејас

Референце

уреди
  1. ^ „F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II” (на језику: (језик: енглески)). GLOBES. 18. 3. 2012. Приступљено 23. 4. 2012. „Развој лајтнинга II 
  2. ^ „Eurofighter Typhoon is a highly agile Air Superiority and Air-to-Surface, multi-role/swing-role weapon system”. Архивирано из оригинала 05. 10. 2009. г. Приступљено 15. 10. 2009. 
  3. ^ „RAF: F2 standard will be deployed primarily as air-superiority fighters”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2012. г. Приступљено 15. 10. 2009. 

Види

уреди