Владимир Вујић (Београд, 1886Рио де Жанеиро, 1951) био је српски публициста, професор, преводилац и критичар.

Владимир Вујић
Датум рођења1886.
Место рођењаБеоград
Датум смрти1951.

Биографија уреди

Рано је остао без оца и одгајао га је стриц. Као војник српске краљевске војске прешао је Албанију, током чега је на леђима пренео једног саборца.[1]

Радио је као суплент гимназије у Скопљу те гимназијски професор у Сремским Карловцима и Београду.[1]

Помогао је Михаилу Петровићу Аласу у изради феноменолошке теорије пресликавања.[1]

За време Другог светског рата био је начелник Министарства просвете и вера у Недићевој управи, а потом врховни инспектор Националне службе за обнову Србије. Избегао је из Србије 1944. године, боравио је у избегличким логорима у Форлију и Еболији, где је држао предавања. Касније је био у логору у Немачкој, одакле емигрира у Бразил, где је преминуо.[1]

Коаутор је виталистичко-прагматистичког манифеста Нови хуманизам (са Првошем Сланкаменцем) и аутор Спутане и ослобођене мисли.[2]

Учинио је први избор дела филозога и свог учитеља Божидара Кнежевића, за који је такође написао предговор. Објавио је неколико стотина чланака, студија, огледа, критика и других публикација за време живота, као и две књиге. Превео је Шпенглерову Пропаст Запада.[1]

Сарађивао је са часописима: Српски књижевни гласник, Летопис Матице српске, Идеје, Светосавље, Жички благовесник, Правда, Време, Политика, Народна одбрана.[1]

У свом тексту објављеном у листу Православље, први је изнео идеју да су српску културу одредила два бекства: принца Растка Немањића у манастир и просветитеља Доситеја Обрадовића из манастира.[1]

Био је истакнути критичар европоцентризма и западног империјализма.[1]

Дела уреди

Књиге
  • Спутана и ослобођена мисао
Превод
  • Шпенглер - Пропаст Запада

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Димитријевић, Владимир (2014). Прећутана културна историја Срба. Београд: Catena Mundi. стр. 24—31. 
  2. ^ Dimitrijević, Vladimir R. (2016-07-20). „Владимир Вујић као књижевник критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата”. Универзитет у Београду (на језику: српски).