Влашко-илирска регимента

Влашко-илирска регимента (Влашко-илирски граничарски пук), од 1838. Влашко-банатски, од 1848. Румунско-банатски (1767-1872)

Након ратова са Османским царством, Хабзбуршка монархија је на граници редовно ширила свој систем обрамбених кордона, т.ј. Војну Крајину. У Банату је у 18. веку успостављена Банатска војна крајина која је 1767. подељена у два пешадијска пука (регименте):

1. Влашко-илирска регимента са седиштем у Белој Цркви (од 1803. је седиште пребачено у Карансебеш). Првобитно регимента под бројем 72, касније као граничарски пук број 13.
2. Немачко-банатска регимента са седиштем у Панчеву. Првобитно регимента под бројем 71, касније као граничарски пук број 12.

Због великог простора који је Влашко-илирски пук заузимао, одлучено је да 1838. буде успостављен посебан Илирско-банатски батаљон са седиштем у Белој Цркви, који је 1845. уздигнут у посебан пук: Илирско-банатска регимента (од 1848. Српско-банатска регимента). Тада је пук променио име у Влашко-банатску регименту.

Године 1848. је име поново промењено у Румунско-банатска регимента.

Пук је развојачен, односно укинут 1872.

Види још

• Војна крајина
• Банат
• Шајкашка
• Српско-банатска регимента
• Немачко-банатска регимента

Литература

• Илић-Мандић, Јелена (2015). „Банатска војна крајина у 18. и 19. веку” (PDF). Усмена традиција Банатске војне границе: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 17—33. 
• Спасовић, Ивана Б. (2004). Банатска војна граница и њено укидање 1872. године. Панчево: Историјски архив.