Војногеографски институт
Војногеографски институт (ВГИ) је установа Војске Србије, која се бави истраживачко-развојним и производним радом у областима геодезије, фотограметрије, картографије, географских информационих система, картографске репродукције, метрологије и других геодисциплина ради израде геотопографских материјала.
| |
| Назив | |
|---|---|
| Основан | |
| Земља |  Србија |
| Директор | |
| Седиште | |
| Адреса | |
Делује у саставу Управе за обавештајно-извиђачке послове (Ј-2) ГШ ВС.
Резултате своје делатности ВГИ презентира у виду различитих врста штампаних и дигиталних карата, планова, фотодокумената, астрономско-геодетских, геофизичких, алфанумеричких, статистичких и других података, научно-техничких публикација и докумената. Значајни корисници услуга, података и публикација Војногеографског института су и цивилне институције.
Војногеографски институт поседује опрему за класичан и ГПС премер, геофизички и геомагнетски премер, аерофотограметријско снимање, фотограметријску реституцију, картографску обраду, израду географских информационих система, израду дигиталних карата и картографску репродукцију.
Зграда Војногеографског института у Београду установљена је као споменик културе.
Hазиви Уреди
Петог фебруара 1876. на основу расписа књаза српског Милана М. Обреновића IV, формирано је Друго одељење Главног Ђенералштаба Српске војске, као претеча ВГИ.
- 1878. Друго одељење је постало Географско одељење
- 1912. преименовано у Топографско одељење
- 1920. преименовано у Географски институт
- 1923. преименовано у Војни Географски институт
1941. ВГИ је прекинуо са радом због почетка Другог светског рата.
1944. Обновљен је рад ВГИ у току Другог светског рата.
- 1945. добија назив Географски институт Југословенске армије.
- 1961. добија назив Војногеографски институт[1]
Hачелник Војногеографског института Уреди
- Јован Д. Прапорчетовић 1878-1882.
- Радован О. Милетић 1882-1889.
- Светолик С. Протић 1889-1896.
- Светозар Л. Станковић 1896.
- Миливој Ј. Николајевић 1896.
- Боривоје Т. Нешић 1896-1898.
- Јосиф Ђ. Симоновић 1898-1900.
- Стеван П. Бошковић 1900-1937.
- Милорад Ј. Терзић 1937-1939.
- Јосиф З. Ђорђевић 1939-1945.
- Карел Ф. Марчич 1945-1952.
- Војислав Ј. Ристић 1952-1960.
- Драгослав С. Петровић 1960-1979.
- Мирослав А. Петерца 1979-1987.
- Властимир Р. Јелић 1987-1992.
- Здравко В. Ивановић 1992-1996
- Михаило Т. Вуковић 1996-1997.
- Драган М. Марковић 1997-2006.
- Мирко Борисов 2006-2011.[2]
- Стеван Радојчић од 2011.- 2016.[3]
- Зоран Срдић од 2016-2020.
- Радоје Банковић од 2020-2021.
- Дејан Ђорђевић од 2021. године
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ „Историјат Војногеографског института по годинама”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2014. г. Приступљено 26. 08. 2014.
- ^ „Начелници Војногеографског института 1876-2011.”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2013. г. Приступљено 12. 01. 2014.
- ^ „Начелник Војногеографског института,”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2013. г. Приступљено 12. 01. 2014.