Отворите главни мени

Gazda Mladen je roman srpskog književnika Borisava Stankovića, koji je izašao 1928. godine. Objavljen je posthumno i smatra se nezavršenim.

Gazda Mladen
GazdaMladen.jpg
Prvo izdanje
Nastanak
AutorBorisav Stanković
Jeziksrpski
Sadržaj
Žanrroman
Mesto i/ili
vreme radnje

Vranje
Izdavanje
Izdavanje1928. (Štamparija „Davidović” Pavlovića i drugih)
Tip medijaštampani

SadržajУреди

 UPOZORENJE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis!

Prva rečenica romana čini zaseban pasus, a kao i u ,,Nečistoj krvi”, ona otkriva pogled na život glavnog junaka: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da radi”. Ako bi se u desetak reči mogao izneti sadržaj romana to bi se najbolje moglo učiniti ponavljanjem ove rečenice. Ova rečenica bi se isto tako mogla naći i na kraju romana — kao sažeto poentiranje.

U mnogim Stankovićevim delima nalazi se detaljan opis kuće, zbog toga što je to prostor u kom se najčešće nalaze njegovi junaci. Kada gazda Mladen nije u dućanu, uglavnom je kod kuće. Ne nalazi se ni u nekoj dalekoj trgovini, niti na putu, ali se zato detaljno opisuje kako se kreće od dvorišne kapije do svoje sobe. Stanković opisuje odnose u porodici, Mladena kako ritualno sedi da obeduje i ritualno odlazi na popodnevni počinak.

Prerana smrt Mladenovog oca dovela je do toga da Mladen preuzme radnju. Zbog straha da porodica i dućan ne propadnu, zbog straha da ne osiromaše, Mladen je ulagao veliki napor da dućan opstane. To su činioci koji su spolja uticali na sudbinu junaka, ali ono što ga iznutra oblikuje nalazi se u porodici: baba Stana sve intimne pobude, sva Mladenova erotska osećanja nadomešćuje jakom svešću o dužnosti i odgovornosti. Tako, ukoliko se porede Stankovićeva Sofka i Mladen, nailazi se na dve suprotnosti — Mladen je potisnuo telo proževši ga moralnim normama, nasuprot Sofki. Surovo odricanje Mladenovo od najintimnijeg dela ljudskog života počinje od ranog detinjstva i nastavlja se kroz ceo život, kada se odriče i ljubavi prema Jovanki.

Zanimljivo je to da se u delu ne vidi kako baba Stana bilo šta naređuje Mladenu, niti ga savetuje. Samo bdi nad unukom kao senka koja ga prati. Ako Mladen posustane, ako se pokoleba, možda pogreši, tu je ona da ga svojim prisustvom opomene. Zanimljivo je to što ona sve to radi prikriveno. Na stranicama ovog romana vode se dve borbe, jedna između babe i Mladena, a druga između Mladena i Jovanke. Baba odnosi pobedu na kraju i Mladen to pokazuje time što je jedini njegov motiv bio dokazivanje babi da ispunjava njena očekivanja i to da je stekao bogastvo.

Mladen doživljava promenu nakon Jovankine udaje. Jedan Mladen je umro zajedno sa „mrtvom ljubavlju”, a drugi se pojavio „suh, krut, odmeren”, bezosećajan, prazan, gotovo bolestan. Naposletku je babina volja postala i njegova. Mladen je lik koji je znao da se nalazi na ispitu cele okoline i ceo život je strepeo radi li dobro. Dućan je jedino polje njegovog delovanja — dok ga ne otvori izgleda jadan, miran, a čim ga otvori postaje siguran, čvrst i pametan.

Odbio je Jovanku na početku, a ona, iako se udala za drugog, pobegla je od muža, Mladen se samo plašio da se ne čuje da je to zbog njega. Nikada se nije oženio posle jer „voćka što rano sazre, rano otpada”. Na posletku umrla je i baba. To je donelo promene kod Mladenove majke, bila je slobodnija, živahnija i vesela. Navaljivala je na Mladena da se oženi, a njega je još više uvredilo to što oni misle da se on od babe nije smeo oženiti. Zatim je usledila Jovankina smrt, a u njemu opet strah da ona nije nekome nešto rekla, da ljudi ne pomisle loše o njemu.

Zbog straha od Turaka svi pobegoše i on ostade sam. Posele toga omrznu sve, postao je suv, nem, star i gord. Na njegovom licu se nije moglo videti da li je ljut ili zadovoljan. Odelio se od brata, video je kako oni zbog njega ne mogu biti slobodni, kako se ustežu, da im je on bio kao neka smetnja za ljudsko zadovoljstvo. Među njegovim listovima je nađeno: „Umreću ranjav i željan” i potpisao se samo kao Mladen. Mladen koji se odrekao svega radi gazda Mladena.[1]

ReferenceУреди

  1. ^ Novica Petković

Spoljašnje vezeУреди