Отворите главни мени

ИсторијатУреди

На основу археолошких ископавања на подручју Гардоша и Земуна утврђено је да се на овом подручју живело већ у доба старчевачке и винчанске културе.

У Античко доба у равници испред узвишица Гардош, Ћуковац и Калварија простирало се римско насеље Таурунум.

Доласком Словена на Балкан то насеље према земуницама добија назив Земун. У Средњем веку на узвишици изнад Земуна са десне обале Дунава подиже се утврђење које има за циљ контролу саобраћаја Дунавом. Временом се око утврђења формира насеље.

На основу историјског истраживања назив Гардош има корен словенског порекла тј. измењен облик словенске именице „град“ којој су Мађари касније додали наставак ОШ. Према другом тумачењу[1] Гар-дош представља гробље, што није без основа јер су ту нађени гробови још из келтског доба. Предмети нађени током археолошких истраживања, оруђа и оружје направљених од глачаног камена и костију, керамичко посуђе и украси налазе се и чувају у Завичајном музеју у Земуну (Шпиртина кућа).

ЛокацијаУреди

Гардош је једно од неколико малих насеља које чине центар Земуна, некадашњег града, а данас градске општине. Гардош се граничи са насељима Ћуковац, Доњи Град и Горњи Град. Ограничено је улицама Главна, Трг Бранка Радичевића Цара Душана, Наде Димић, Сибињанин Јанка, Синђелићевом, Његошевом и Караматином. Само насеље пресецају следеће улице: Гардошка, Стара, Висока, Гробљанска и Стрма. С обзиром да насеље нема кишну канализацију одвод атмосверских падавина се одвија степеништина, улицама и површинским каналима који се често користе и за пешачки саобраћај. Поред насеља на брду се налази и земунско гробље.

Карактеристике насељаУреди

Гардош се налази на истоименом брду, једном од три брда на којима је развијено старо градско језгро Земуна. Друга два брда су Ћуковац и Калварија, стварајући брдовите формације у облику полумесеца. Гардош је пре свега била тврђава око које се формирало стамбено насеље и познато је по својим кратким и уским улицама и степеништима. Насеље је добило име по брду Гардош.

У подземљу брда налази се мрежа подземних лагума, која датира из периода аустријске владавине у Земуну. Ови лагуми повезују Ћуковац, Мухар и Гардош. Насељу Гардош као и Земунском гробљу данас прети опасност од клизишта проузрокованих неадекватном градњом, непостојањем канализације и лагумима који су испод њега ископани а који се данас ненаменски користе што повећава нестабилност терена [2]

Култура на ГардошуУреди

Сваке године (од 2002. године) у периоду од почетка јула до краја августа месеца, на Летњој позорници Гардош у Земуну се одвија културна манифестација „Лето на Гардошу“ у оквиру које се изводе позоришне представе, програми за децу, концерти и перформанси. На месту где се данас налази летња позорница, док није изграђена спортска хала „Пинки“, налазила се арена са рингом на коме је боксерски клуб спортског друштва „Јединство“ из Земуна организовало боксерске мечеве.

Споменици културе на ГардошуУреди

ГалеријаУреди

Галерија насељаУреди

Галерија знаменитостиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Muzej grada Beograda, Godišnjak grada Beograda - Књига 23 - 62. страница 1976. god.
  2. ^ Д. Буквић, Проблем земунског почивалишта., Политика 28. 10. 2012., ISSN 0350-4395

ЛитератураУреди

  • Петар Ст. Марковић, Земун од најстаријих времена до данас, Штампарија Јове Карамате, Земун, 1896. год.,
  • Гојко Десница, Земун и први устанак (1804—1813), Књижевни клуб „Земун“, Земун, 1975.,
  • Д. Буквић, Проблем земунског почивалишта., Политика 28. 10. 2012., ISSN 0350-4395
  1. Muzej grada Beograda, Godišnjak grada Beograda - Књига 23 - 62. страница 1976. god.,
  2. Жељко Шкаламера, Старо језгро Земуна, том 5., Завод за заштиту споменика културе града, 1966., год.,

Спољашње везеУреди