Роберт Вилијам Гари Мур, познатији као Гари Мур (енгл. Robert William Gary Moore; Белфаст, 4. април 1952Естепона, 6. фебруар 2011), био је британски музичар, најпознатији као блуз/рок гитариста и певач.[1][3][4][5]

Гари Мур
Gary-Moore-at-Pite-Havsbad.jpg
Гари Мур 2008. године
Основне информације
Пуно имеРоберт Вилијам Гари Мур
Датум рођења(1952-04-04)4. април 1952.
Место рођењаБелфаст, Уједињено Краљевство
Датум смрти6. фебруар 2011.(2011-02-06) (58 год.)
Место смртиЕстепона, Шпанија
Активни период1969—2011.
Занимањемузичар, певач, текстописац, продуцент
Жанр(ови)
Инструментивокал, гитара, бас, хармоника, клавијатуре
Издавачке кућеVirgin, Charisma, Eagle, Provogue Records
Веб-сајтwww.gary-moore.com

У каријери која потиче још из 1960-их, Мур је свирао са уметницима, као што су Фил Линот и Брајан Дауни док је још био тинејџер, што га је довело до чланства у ирским бендовима Скид Роу и Тин Лизи у три наврата. Мур је наступао са блуз и рок иконама као што су ББ Кинг , Алберт Кинг, Колосеум II, Џорџ Харисон и Грег Лејк, а имао је и успешну соло каријеру.[6] Гостовао на више албума који су снимили други познати извођачи.

БиографијаУреди

Гари је одрастао у источном делу Белфаста као једно од петоро деце Бобија промотера и Вини домаћице. Као тинејџер је напустио град због проблема у породици — родитељи су му се развели.

Веома рано је почео да се бави музиком. Почео је да свира са 8 година на лошој акустичној гитари. Прву добру гитару добио је са 14 година, учећи да свира као деснорук без обзира на то што је био леворук. Са 16 година се преселио у Даблин како би постао музичар. У раним данима највећи утицај на Мура је имао Питер Грин, гитариста групе Флитвуд Мек, који му је био ментор кад би наступао у Даблину. Грин је и касније утицао на њега, што је касније резултирало трибјут албумом за Грина из 1995, Blues for Greeny, а албум се састојао од Гринових композиција. На овом албуму Гари је свирао Гринов Gibson Les Paul Standard из 1959. коју је Грин продао Муру након што је напустио Флитвуд Мек. Гари је на његов захтев одмах купио гитару да би „била у добрим рукама”. Остали идоли су били Алберт Кинг, Елвис Присли, The Shadows и Битлси. Кад је видео Џимија Хендрикса у свом родном граду Белфасту, почео је да развија свој препознатљив блуз рок стил, који ће бити доминантан током целе његове каријере.[7]

СмртУреди

Мур је преминуо 6. фебруара 2011. од срчаног удара у својој хотелској соби док је био на одмору у шпанском летовалишту Естепона.[8][9] Дејли телеграф је известио да је Муров фатални срчани удар био последица високог нивоа алкохола у његовом телу.[10]

Његов старији син Џек и његов ујак Клиф Мур су извели ирску баладу „Дани бој” на његовој сахрани. „Белфаст телеграф” је известио да је то било „беспрекорно одавање почасти услед чега је део ожалошћених у цркви отворено плакао”. Он је сахрањен у приватној церемонији у дворишту цркве Свете Маргарете, у Ротингдину, Источни Сасекс, Енглеска, којој је присуствовала само породица и блиски пријатељи.[11]

Стил и наслеђеУреди

Мур је био популаран у Западној Европи, Скандинавији, Источној Европи и Јапану, док је у САД био мање успешан.[12] Током његове каријере, Мур је био признат као значајан утицај од стране многих значајних гитариста укључујући Мартина Бара,[13] Вивијана Кембела,[14] Пола Гилберта,[15] Зека Вајлда,[16] и Џоа Бонамаса.[17]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Gary Moore, Thin Lizzy guitarist, dies aged 58”. BBC News. 6. 2. 2011. Приступљено 13. 8. 2019. 
  2. ^ Rivadavia, Eduardo. „Top 10 Gary Moore Songs”. Ultimate Classic Rock. Приступљено 28. 9. 2019. 
  3. ^ Perrone, Pierre (8. 2. 2011). „Gary Moore: Virtuoso guitarist who had his biggest hits with Phil Lynott and Thin Lizzy”. The Independent. Приступљено 13. 8. 2019. 
  4. ^ McIlwaine, Eddie (8. 2. 2011). „Gary Moore: Thin Lizzy guitar virtuoso who blazed a unique trail through rock and roll”. Belfast Telegraph. Приступљено 13. 8. 2019. 
  5. ^ Buskin, Richard. „Gary Moore 'Parisienne Walkways'. Sound on Sound. Приступљено 13. 8. 2019. 
  6. ^ „CRR Review - Greg Lake – London ’81”. Classicrockrevisited.com. 
  7. ^ „Moore's Almanac”. Belfasttelegraph.co.uk. 24. 5. 2007. Приступљено 7. 2. 2011. 
  8. ^ „Thin Lizzy's Gary Moore in candid BBC One documentary”. Bbc.co.uk. Приступљено 15. 1. 2020. 
  9. ^ „Former Thin Lizzy guitarist Moore dies”. The Irish Times. 6. 2. 2011. Приступљено 6. 2. 2011. 
  10. ^ „Former Thin Lizzy guitarist Gary Moore was five times drink drive limit when he died”. The Daily Telegraph. 27. 2. 2012. 
  11. ^ „Thin Lizzy guitar hero Gary Moore laid to rest as son plays Danny Boy”. BelfastTelegraph.co.uk. Приступљено 22. 5. 2017. 
  12. ^ Prato, Greg. „Gary Moore Bio”. Allmusic. Приступљено 8. 2. 2011. 
  13. ^ „FAQ's About Me”. Martin Barre. Приступљено 5. 10. 2015. 
  14. ^ „Vivian Campbell Interview : Guitar Interviews”. GuitarInternational.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2011. Приступљено 5. 4. 2011. 
  15. ^ „Paul Gilbert pays tribute to the late, great Gary Moore”. Myspace.com. Приступљено 27. 7. 2011. 
  16. ^ Bosso, Joe (15. 8. 2007). „The Man, The Myth, The Metal: Gibson Interviews Zakk Wylde”. Gibson Lifestyle. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. Приступљено 8. 2. 2011. 
  17. ^ Bosso, Joe (30. 3. 2010). „Joe Bonamassa: My 11 favourite blues guitarists”. MusicRadar. Приступљено 27. 1. 2020. 

Спољашње везеУреди