Гастон Милијан (енгл. Gaston Milian; 2. октобар 1871 — 27. јул 1945) био је француски дерматолог и сифилог.

Гастон Милијан
Гастон Милијан
Датум рођења(1871-10-02)2. октобар 1871.
Место рођењаVitry-le-François, Француска
Датум смрти27. јул 1945.(1945-07-27) (73 год.)
Место смртиПариз, Француска

Биографија уреди

Рођен је 2. октобра 1871. Године 1894. постао је болнички теренац, 1906. именован је за болничког лекара, а затим за шефа одељења у болници Сен Луј у Паризу. Био је 1929—30. председник француског друштва за дерматологију,[1] а 1938. постао је члан Националне медицинске академије.[2]

Године 1925. основао је француски часопис за дерматологију и венерологију.[3] Преминуо је 27. јула 1945. у Паризу.

Медицински термини уреди

  • Милијанов еритем (историјски термин): познат и као „еритем деветог дана”; нетоксична ерупција која подсећа на морбиле или токсични еритем. Обично се дешава деветог дана лечења. Првобитно је описан као реакција на арсенски третман сифилиса.[4]
  • Милијанов раствор: раствор кристал виолета и метил алкохола.[5]

Радови уреди

Заједно са Анри Гужером допринео је осмом делу Нова дерматолошка пракса. Други његови радови су:

  • La Réactivation biologique de la réaction de Wassermann, 1911
  • Traitement de la syphilis par le 606 : (précautions et doses), 1912 — Лечење сифилиса арсфенамином (дозе и мере предострожности).
  • Traitement de la syphilis par le 606 : action, posologie, technique, 1914 — Лечење сифилиса арсфенамином (деловање, дозе, техника).
  • Le Chancre mou, symptomatologie, complications, diagnostic, traitement, 1931 — Меки чир (симптоми, компликације, дијагноза, лечење).
  • La syphilis occulte, 1944.
  • Les contagions de la syphilis: contacts- hérédité- réinfectio- guérison, 1945 — Зараза сифилисом (контакти, наследност, реинфекција, зарастање).[6]

Референце уреди