Гас маска, средство за заштиту човјека (лица, очију , респираторног, дигестивног и нервног система) од радиолошке, хемијске и биолошке контаминације гасовима, паром, чврстим и течним агенсима и честицама прашине. Користи се у мирнодопским и ратним условима. Формацијски је обавезна у заштити од хемијских удеса у превозу опасних материја и индустрији, у гашењу пожара, у полицијским и војним снагама. Обавезан је дио појединачне опреме сваког ватрогасца, полицајца и војника. Поставља се на главу. Анатомски је обликована лицу и захваљујући својој флексибилности се помоћу затезних врпци, једноставно примјерава сваком појединачном облику главе, штитећи херметички лице, очи, нос и уста од спољних утицаја. Само са посебним додацима штити и од угљен-моноксида.[1] Уколико кожа главе није физички заштићена, кожа апсорбује отровне агенсе и тако контаминише организам. Отровни материјал у ваздуху може бити нека врста отровног гаса (нпр. хлор који је коришћен у Првом светском рату) или честица (биолошки агенси, односно биолошко оружје као што су вируси, бактерије и отрови). Већина гас маски пружа заштиту против оба типа отровног материјала. У Великој Британији, током Другог светског рата, због ограниченог броја гас маски, ношење истих је постало ствар престижа и помодарства, па су људи носили гас маске и приликом обављања редовних активности, одласка у паб или шетњу.

Руска гас маска (ПМК-2)

ИсторијаУреди

 
Немачка гас маска из Првог светског рата

Према часопису Popular Mechanics, у Античкој Грчкој сунђер је коришћен као гас маска."[2] Претечу модерне гас маске измислио је 1847. Луис Хаслет. Овај уређај је омогућавао дисање на нос и уста инхалирањем ваздуха кроз филтер у облику сијалице и вентила за издисај ваздуха назад у атмосферу.[3]

У Краљевини Југославији гас маске су се производиле у погону "Небојша" у Борову.[4]

ЗанимљивостиУреди

У војсци се на команду "Отрови" брзо ставља маска на лице и наставља са обављањем предвиђених активности.

Обука и ергономијаУреди

Нажалост, смањење ризика од удисања загађења ваздуха повезано је са негативним утицајем на запосленог. Изложеност угљен-диоксиду може премашити ограничење професионалне изложености (0,5 вол.% / 9 грама на 1 м3 у 8-часовној смени; 1,4% / 27 грама по 1 м3 са експозицијом од 15 минута[5]) много пута премашују: Просечне вредности за гас маску - до 2,6%; еластомерне гас маске - до 2,6%; маска филтера - до 3,5%[6][7][8].

Дакле, код дуготрајне употребе главобоље[9]; могу се јавити дерматитис и акне[10]. Британски приручник препоручује употребу респиратора до 1 сата[11].

За правилан избор и правилну примену противогазов у индустрији, стручњаци написали уџбенике.

РеференцеУреди

  1. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959. г.
  2. ^ Magazines, Hearst (јануар 1984). „Popular Mechanics”. Hearst Magazines. ISSN 00324558 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.. 
  3. ^ „The invention of the gas mask”. Ian Taggart. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2013. Приступљено 9. 9. 2013. 
  4. ^ "Време", 14. апр. 1940, стр. 13. digitalna.nb.rs
  5. ^ Popova, Anna (ed.) (2018). „Супстанца # 2138. Угљен-диоксид”. Хигијенски стандард 2.2.5.3532-18. Максимално дозвољене концентрације штетних материја у ваздуху на радном месту [ГН 2.2.5.3532-18 Предельно допустимые концентрации (ПДК) вредных веществ в воздухе рабочей зоны] (на језику: руски). Москва: Роспотребнадзор. стр. 170. 
  6. ^ Просечне вредности за различите моделе; неки модели могу понудити већу изложеност угљен-диоксиду. На пример: Одмах опасно по живот или здравље (IDLH) voor CO2 4%, али филтрирање заштитне маске „AOSafety Pleats Plus“ дало је концентрацију до 5,8%, извор: E.J. Sinkule, J.B. Powell, F.L. Goss (2013). „Evaluation of N95 respirator use with a surgical mask cover: effects on breathing resistance and inhaled carbon dioxide”. Annals of Occupational Hygiene (на језику: енглески). Oxford University Press. 57 (3): 384—398. ISSN 2398-7308. PMID 23108786. doi:10.1093/annhyg/mes068. 
  7. ^ R.J. Roberge, A. Coca, W.J. Williams, J.B. Powell & A.J. Palmiero (2010). „Physiological Impact of the N95 Filtering Facepiece Respirator on Healthcare Workers”. Respiratory Care. American Association for Respiratory Care (AARC). 55 (5): 569—577. ISSN 0020-1324. PMID 20420727. 
  8. ^ Sinkule E., Turner N., Hota S. (2003). „Automated breathing and metabolic simulator (ABMS) CO2 test for powered and non-powered air-purifying respirators, airline respirators, and gas mask”. American Industrial Hygiene Conference and Exposition, May 10-15, 2003 (на језику: енглески). Dallas, Texas: American Industrial Hygiene Association. стр. 54.  copy
  9. ^ E.C.H. Lim, R.C.S. Seet, K.‐H. Lee, E.P.V. Wilder‐Smith, B.Y.S. Chuah, B.K.C. Ong (2006). „Headaches and the N95 face-mask amongst healthcare providers”. Acta Neurologica Scandinavica (на језику: енглески). John Wiley & Sons. 113 (3): 199—202. ISSN 0001-6314. PMID 16441251. doi:10.1111/j.1600-0404.2005.00560.x. 
  10. ^ Chris C.I. Foo, Anthony T.J. Goon, Yung-Hian Leow, Chee-Leok Goh (2006). „Adverse skin reactions to personal protective equipment against severe acute respiratory syndrome – a descriptive study in Singapore”. Contact Dermatitis (на језику: енглески). John Wiley & Sons. 55 (5): 291—294. ISSN 0105-1873. doi:10.1111/j.1600-0536.2006.00953.x. 
  11. 11,0 11,1 The Health and Safety Executive (2013). Respiratory protective equipment at work. A practical guide. HSG53 (на језику: енглески) (4 изд.). Crown. стр. 59. ISBN 978-0-71766-454-2. Приступљено 10. 6. 2020. 
  12. ^ Nancy J. Bollinger, Robert H. Schutz, ур. (1987). A Guide To Industrial Respiratory Protection. DHHS (NIOSH) Publication No. 87-116 (на језику: енглески). Cincinnati, Ohio: National Institute for Occupational Safety and Health. стр. 305. . Превод на руски језик: Руководство по респираторной защите в промышленности PDF Wiki
  13. ^ Nancy J. Bollinger; et al. (2004). NIOSH Respirator Selection Logic. DHHS (NIOSH) Publication No. 2005-100 (на језику: енглески). Cincinnati, Ohio: National Institute for Occupational Safety and Health. стр. 32.  Превод на руски језик: Руководство по выбору респираторов PDF Wiki
  14. ^ Rosenstock, Linda; et al. (1999). TB Respiratory Protection Program In Health Care Facilities - Administrator's Guide. DHHS (NIOSH) Publication No. 99-143 (на језику: енглески). Cincinnati, Ohio: National Institute for Occupational Safety and Health. стр. 120.  Превод на руски језик: PDF Wiki
  15. ^ Kathleen Kincade, Garnet Cooke, Kaci Buhl; et al. (2017). Janet Fults, ур. Respiratory Protection Guide. Requirements for Employers of Pesticide Handlers. Worker Protection Standard (WPS). California: Pesticide Educational Resources Collaborative (PERC). стр. 48. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  16. ^ Occupational Safety and Health Administration (1998). „Respiratory Protection eTool”. OSHA (на језику: енглески и spanish). Washington, DC. Приступљено 10. 6. 2020. 
  17. ^ Hilda L. Solis; et al. (2011). Small Entity Compliance Guide for the Respiratory Protection Standard. OSHA 3384-09. Washington, DC: Occupational Safety and Health Administration, U.S. Department of Labor. стр. 124. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF Wiki
  18. ^ OSHA; et al. (2015). Hospital Respiratory Protection Program Toolkit. OSHA 3767. Resources for Respirator Program Administrators. Washington, DC: Occupational Safety and Health Administration, U.S. Department of Labor. стр. 96. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  19. ^ J. Edgar Geddie (2012). A Guide to Respiratory Protection. Industry Guide 44 (2 изд.). Raleigh, North Carolina: Occupational Safety and Health Division, N.C. Department of Labor. стр. 54. Приступљено 10. 6. 2020. 
  20. ^ Patricia Young, Phillip Fehrenbacher & Mark Peterson (2014). Breathe Right! Oregon OSHA's guide to developing a respiratory protection program for small-business owners and managers. Publications: Guides 440-3330. Salem, Oregon: Oregon OSHA Standards and Technical Resources Section, Oregon Occupational Safety and Health. стр. 44. Приступљено 10. 6. 2018.  PDF
  21. ^ Patricia Young & Mark Peterson (2016). Air you breathe: Oregon OSHA's respiratory protection guide for agricultural employers. Publications: Guides 440-3654. Salem, Oregon: Oregon OSHA Standards and Technical Resources Section, Oregon Occupational Safety and Health. стр. 32. Приступљено 10. 6. 2020. 
  22. ^ Oregon OSHA (2014). „Section VIII / Chapter 2: Respiratory Protection”. Oregon OSHA Technical Manual. Rules. Salem, Oregon: Oregon OSHA. стр. 38. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF Wiki
  23. ^ Cal/OSHA Consultation Service, Research and Education Unit, Division of Occupational Safety and Health, California Department of Industrial Relations (2017). Respiratory Protection in the Workplace. A Practical Guide for Small-Business Employers (3 изд.). Santa Ana, California: California Department of Industrial Relations. стр. 51. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  24. ^ K. Paul Steinmeyer; et al. (2001). Manual of Respiratory Protection Against Airborne Radioactive Material. NUREG/CR-0041, Revision 1. Washington, DC: Office of Nuclear Reactor Regulation, U.S. Nuclear Regulatory Commission. стр. 166. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF Wiki
  25. ^ Gary P. Noonan, Herbert L. Linn , Laurence D. Reed; et al. (1986). Susan V. Vogt, ур. A guide to respiratory protection for the asbestos abatement industry. NIOSH IA 85-06; EPA DW 75932235-01-1. Washington, DC: Environmental Protection Agency (EPA) & National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). стр. 173. Приступљено 10. 6. 2020. 
  26. ^ Jaime Lara, Mireille Vennes (2002). Guide pratique de protection respiratoire. Projet de recherche: 0098-0660 (на језику: француски) (1 изд.). Montreal, Quebec (Canada): Institut de recherche Robert-Sauve en sante et en securite du travail (IRSST), Commission de la sante et de la securite du travail du Quebec. стр. 56. ISBN 978-2-550-37465-7. Приступљено 10. 6. 2020. ; 2 edition: Jaime Lara, Mireille Vennes (26. 8. 2013). Guide pratique de protection respiratoire. DC 200-1635 2CORR (на језику: француски) (2 изд.). Montreal, Quebec (Canada): Institut de recherche Robert-Sauve en sante et en securite du travail (IRSST), Commission de la sante et de la securite du travail du Quebec. стр. 60. ISBN 978-2-550-40403-3. Приступљено 10. 6. 2020. ; online version: Jaime Lara, Mireille Vennes (2016). „Appareils de protection respiratoire”. www.cnesst.gouv.qc.ca (на језику: француски). Quebec (Quebec, Canada): Commission des normes, de l'equite, de la sante et de la securite du travail. Приступљено 10. 6. 2020. 
  27. ^ Jacques Lavoie, Maximilien Debia, Eve Neesham-Grenon, Genevieve Marchand, Yves Cloutier (22. 5. 2015). „A support tool for choosing respiratory protection against bioaerosols”. www.irsst.qc.ca. Montreal, Quebec (Canada): Institut de recherche Robert-Sauve en sante et en securite du travail (IRSST). Приступљено 10. 6. 2020.  Publication no.: UT-024; Research Project: 0099-9230.
  28. ^ Jacques Lavoie, Maximilien Debia, Eve Neesham-Grenon, Genevieve Marchand, Yves Cloutier (22. 5. 2015). „Un outil d'aide a la prise de decision pour choisir une protection respiratoire contre les bioaerosols”. www.irsst.qc.ca (на језику: француски). Montreal, Quebec (Canada): Institut de recherche Robert-Sauve en sante et en securite du travail (IRSST). Приступљено 10. 6. 2020.  N° de publication : UT-024; Projet de recherche: 0099-9230.
  29. ^ M. Gumon (2017). Les appareils de protection respiratoire. Choix et utilisation. ED 6106 (на језику: француски) (2 изд.). Paris: Institut National de Recherche et de Securite (INRS). стр. 68. ISBN 978-2-7389-2303-5. Приступљено 10. 6. 2020. 
  30. ^ BGR/GUV-R 190 Benutzung von Atemschutzgerдten (PDF) (на језику: немачки) (Deutsche Gesetzliche Unfallversicherung e.V. (DGUV), Medienproduktion изд.). Berlin: Deutsche Gesetzliche Unfallversicherung e.V. (DGUV). 2011. стр. 174. 
  31. ^ The UK Nuclear Industry Radiological Protection Coordination Group (2016). Respiratory Protective Equipment (PDF). Good Practice Guide. London (UK): IRPCG. стр. 29. Приступљено 10. 6. 2018. 
  32. ^ The Health and Safety Authority (2010). A Guide to Respiratory Protective Equipment. HSA0362. Dublin (Ireland): HSA. стр. 19. ISBN 978-1-84496-144-3. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  33. ^ Occupational Safety and Health Service (1999). A guide to respiratory protection (8 изд.). Wellington (New Zealand): NZ Department of Labour. стр. 51. ISBN 978-0-477-03625-2. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  34. ^ Christian Albornoz, Hugo Cataldo (2009). Guia para la seleccion y control de proteccion respiratoria. Guia tecnica (на језику: шпански). Santiago (Chile): Departamento de salud occupational, Instituto de Salud Publica de Chile. стр. 40. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  35. ^ Instituto Nacional de Seguridad, Salud y Bienestar en el Trabajo (INSSBT). Guia orientativa para la seleccion y utilizacion de protectores respiratorios. Documentos tecnicos INSHT (на језику: шпански). Madrid: Instituto Nacional de Seguridad, Salud y Bienestar en el Trabajo (INSHT). стр. 16. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  36. ^ Sabbatini Consulting di Sabbatini Roberto. Guida alla scelta e all'uso degli apparecchi di protezione delle vie respiratorie (на језику: италијански). Jesi, Ancona (Italy): Sabbatini Consulting di Sabbatini Roberto. стр. 64. Приступљено 10. 6. 2020.  PDF
  37. ^ S.J. Veenstra, D. Brouwer, J.M.H. Hendrix, R. Kerkhoff, J.C.R. Leeuw, J. Liemburg, M.E.G.L. Lumens, A.P. Remijn. Selectie en Gebruik van Ademhalingsbeschermingsmiddelen (PDF) (на језику: холандски). Eindhoven: Nederlandse Vereniging voor Arbeidshygiëne www.arbeidshygiene.nl. стр. 88. ISBN 90-804205-5-7. 

Спољашње везеУреди