Георгије, Герасим от Бечкеречки
Георгије, Герасим от Бечкеречки (Велики Бечкерек, 1775—1827, Гргетег) калуђер, филозоф[1] и књижевник из Великог Бечкерека.
Георгије, Герасим от Бечкеречки | |
|---|---|
| Датум рођења | 1775. |
| Датум смрти | 1827. |
Биографија уреди
Рођен је у Великом Бечкереку 1775. године као Георгије,[2] у учитељској породици.
Када се касније замонашио (пре 1819.[3])[4] у манастиру Гргетегу, постао је православни калуђер, јеромонах[5] Герасим, по Шафарику.[6] Подвизао се наводно по фрушкогорским манастирима, понајвише у Гргетегу.[7] Потписивао се са предикатом "от Бечкереки" (von Becskereki). Бавио се превођењем са немачког језика и књижевношћу. Сарађивао је са новосадским издавачем Дамјаном Стефановићем Каулицијем. Потписивао се само иницијалима: Г. от Б.
Објавио је 1804. године у Будиму превод на српски језик, немачке књиге о здрављу човека. Аутор књиге Хуфеланд, Кристоф Вилхелм био је професор "лекарске струке" у немачком граду Јени. Радило се о наслову: Художество къ продолженію живота человěческаго / отъ Хрістофора Вілхелмъ Хуфеландъ... ; Съ Нěмецкаго же на Славено-Сербскїй Дїалектъ сокращено и просто преведено чрезъ Г. отъ Б. 1804 Лěта.
Две године касније, 1809. објавио је у Будиму једно филозофско дело, такође преведено са немачког језика: Філософіческа наука / преведенна съ Нěмецкогъ Езыка Георгіемъ отъ Бечкерекій.
Приписује му се као аутору и Каулицијев "вечити календар": Рожданик или чудноватиј витао среће..., Будим издања 1822 и 1824.
Референце уреди
- ^ Александар Станојловић: "Петровград", монографија, Петровград 1938.
- ^ Pavel Jozef Šafárik: "Geschichte des serbischen Schriftthums: Aus dessen handschriftlichem ...", Prag 1865.
- ^ Csaplovics, János: "Slavonien und zum Theil Croatien. Ein Beitrag zur Völker- und Länderkunde. Theils aus eigener Ansicht und Erfahrung (1809 - 1812), theils auch aus späteren zuverlässigen Mittheilungen der Insassen", Pesth: Hartleben, 1819.
- ^ "Српска породична енциклопедија", Београд 2006.
- ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ Pavel Jozef Šafárik: "Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten", 1826.
- ^ "Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона"