Герасим Рац

Герасим Рац (1793—1850, Арад) епископ Арадске епархије Карловачке митрополије.

БиографијаУреди

Родио се 1793. године као Гаврил Рац[1] у месту Кон(?), у Бихарској жупанији. Иако има презиме "Рац" (што значи Србин) сматрали су га савременици Влахом. Школовао се у Орадији.

Пре ступања на владичански трон био је православни свештеник.[2] Био је 1828. године протопрезвитер Пештески(?) и "врховни" професор Клерикалне школе у Араду.[3] Његов рођени брат Јован био је прота у Липову. Постриженик је фрушкогорског манастира Раковца[4]. Изабран је 1835. године за епископа Арадског, и то је остао наводно до 1852. године. Као болестан дао је оставку, и на његово место је дошао администратор викар, архимандрит Патрикије Попескул. По другом извору, владика је умро 1850. године,[5] а столица епископска је попуњена 1852. године.

По једном извору, борио се Герасим као православни владика против увођења уније у својој епархији коју је наметао унијатски епископ Самуил Вулкан. Биће да је то било раније. Јер је са друге стране Сава Текелија је сматрао Раца за "унијата", и као таквог опасног за српски народ. Жалио се Текелија да Власи уводе свој језик у српске цркве, избацују српске књиге и раде на повлашивању - искорењивању Срба.[6] Он је заиста подржавао Влахе током њиховог преотимања епархије, због чега се замерио Србима. Дао је владика да се конзисторијални печет испише на влашком, уместо на српском језику. Мада је то била царска привилегија додељена Србима. Успео је тек 1847. године да у саборном арадском храму Св. Јована Крститеља уведе влашки литургијски језик.[7] Зато још када је обављана његова инаугурација за епископа "арадског, великоварадинског и јенопољског" Срби Арађани су свечаност бојкотовали. Штитио је непопуларног (неморалног) свештеника Текелијине цркве, Србина поп Нићифора Атанацковића. Атанацковић који је такође био наклоњен унији, претходно је поводом његовог устоличења, објавио оду владици Рацу објављену 1835. године у Будиму.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ Сава Вуковић: "Српски јерарси", Београд 1996.
  2. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1936.
  3. ^ "Банатски алманах", Темишвар 1828.
  4. ^ https://www.carsa.rs/jedan-zapis-vladike-save-vukovica-o-smrti-i-sahrani-mitropolita-stefana-stratimirovica-slaveno-serpskago-i-vlaskog-naroda/
  5. ^ "Записник арадског Опшћества српског", Арад 1847-1851.
  6. ^ Сава Текелија: "Описаније живота мога", Београд 1989.
  7. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 4/2006.
  8. ^ Нићифор Атанацковић: "Стихословие на ден...", Будим 1835.